Људи би крокодиле за љубимце и отров жабе као дрогу – криволов и шверц угрожавају опстанак врста

Упркос томе што се последњих двадесет година улажу посебни међународни, координисани напори да се појача борба са илегалном трговином дивљим животињама, она и даље представља једну од највећих претњи за опстанак многих врста.

„Злочин против дивљих животиња наноси неописиву штету природи, а такође угрожава животе, јавно здравље, адекватно управљање природним добрима и капацитет наше планете да се бори против климатских промена“, објашњава Гада Вели, извршни директор Канцеларије Уједињених нација за дроге и криминал (UNODC).

Нови извештај Канцеларије састоји се од више од 140.000 записа о запленама дивљих животиња које су се десиле у 162 државе између 2015. и 2021. године.

Иако је било неколико сигнала који су наговештавали смањење трговине неким животињама попут носорога и слонова, многе жртве су мање познате врсте. Око 3.250 њих је наведено у Конвенцији о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре.

Корали су чинили 16 одсто забележених заплена, а затим крокодили и њима сродне врсте са девет одсто. Слонови су били заступљени са шест процената, што је смањење у односу на 16 процената из периода од 2005–2014. године.

„Стварни нивои трговине дивљим животињама су наравно далеко већи од забележених заплена“, наводи се у извештају и додаје се: „Корупција подрива регулативу и примену закона, док технологија убрзава капацитет трговаца да дођу до купаца на глобалном тржишту".

Током пандемије, велики део трговине дивљим животињама се преселио на интернет, што је властима бројних држава отежало праћење ових илегалних токова.

Жеља за егзотичним кућним љубимцима покреће велики део трговине ређим врстама, укључујући разне врсте ретких паукова, а растућа је и потражња за гмизавцима.

Али, врсте којима се тргује користе се и у друге сврхе, као што су мода, традиционални лекови и илегалне дроге – попут отровних жаба које су веома тражене због психоделичних токсина који се налазе у њеном телу.

У Извештају се истиче да је трговина дивљим животињама допринела локалном или глобалном изумирању неких од најпогођенијих врста, као што су ретке орхидеје, сукуленти и гмизавци. Ове врсте добијају мало пажње јавности.

Посебно је важно што илегално кретање животиња носи ризик ширења нових болести, повећавајући опасности по јавно здравље.

Опасност вреба и људе и све који учествују у илегалној трговини

Како се екосистеми суочавају са све већим проблемима, од загађења, до климатских промена, даља прекомерна потрошња кроз трговину дивљим животињама такође доводи у опасност животе људи и тера најугроженије да такође учествују у овим илегалним активностима.

Међутим, охрабрујуће је што се бележи пад криволова слонова и носорога, и то континуирано током последње деценије, што доказује да се циљаним напорима може постићи напредак у борби против илегалне трговине.

Извештај позива на додатно истраживање и праћење, јер је много тога о илегалној трговини дивљим животињама још нејасно. „Такође је важно да заједнице и њихова добробит увек буду на првом месту и у центру“, закључује се у Извештају о светском злочину против дивљих животиња који можете погледати овде.