Климатске промене ће до 2050. смањити глобалну економију за петину

Смањивање емисија штетних гасова, међутим, кључно је да би се избегле даље катастрофалне економске последице после 2050. године, наводи се у студији објављеној у часопису Нејчер (Nature).

Уколико се просечна глобална температура значајније повећа преко два степена Целзијуса изнад прединдустријског просека, економска штета од климатских промена би сваке године расла чак десетине билиона долара.

Просечна температура на планети се већ попела за 1,2 степена у односу на средину 19. века, период који се узима за почетак индустријске производње и коришћења фосилних горива. Због тога су се широм планете појачали топлотни таласи, суше, поплаве и тропске олује.

Годишње улагање потребно да се задржимо испод границе од два степена је тек део штете која би била избегнута.

„Остајући испод пораста од два степена Целзијуса могли бисмо да ограничимо губитак прихода на 20 одсто у односу на 60 одсто, колико ће износити уколико не предузмемо ништа“, навео је вођа студије Макс Коц са Института за истраживање утицаје климатских промена у Потсдаму.

Економисти се не слажу с тиме колико би требало да буде потрошено да би се избегла штета од климатских промена. Неки позивају на огромне инвестиције, док други кажу да би било ефикасније да се сачека док друштва не постану богатија и технологија напреднија.

Сиромашне земље највише погођене

Упркос томе што се ново истраживање не бави директно овим питањем, процена о огромној економској штети логично указује на то да би најсиромашнији били најтеже погођени.

„Наша рачуница је изузетно важна за анализе процене трошкова и бенефита“, навела је коауторка Леони Венц.

Оваква студија требало би да утиче на стратегије држава за прилагођавање утицајима климатских промена, процене економских ризика и преговоре које УН води око компензације земљама у развоју које су једва допринеле глобалном загревању.

Тропске земље, чије се економије већ смањују због климатских промена, биће најтеже погођене.

„Државе најмање одговорне за климатске промене претрпеће пад БДП-а 60 одсто већи од богатих земаља и 40 одсто већи од оних са великим емисијама угљен-диоксида“, истакао је учесник истраживања Андерс Леверман.