„Пупинова“ Косава не чисти ваздух као кошава, али помаже

Све више домаћинстава има пречишћиваче ваздуха, а појављују се и на улици. Код Тржног центра на Новом Београду постављен је иновативни систем за пречишћавање ваздуха који су осмислили стручњаци Института „Михајло Пупин“. Паметни систем за чистији ваздух једно је од 52 до сада подржана иновативна решења у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“.

Паметни пречистач ваздуха Косава, не чисти ваздух као кошава али помаже, бар у кругу од 25 метара.

„Моћни аспиратор увлачи загађен ваздух из спољашње атмосфере усмерава га кроз одређене ходнике од прохромског лима ка воденом филтеру. На дну се налази водени филтер, односно резервоар воде у коме ротирају пластични цилиндри попут грамофонских плоча који су до пола зароњени у тај резервоар. Суспендоване честице из ваздуха се лепе на те дискове и испирају се у тој води“, објашњава професор др Александар Родић, руководилац тима Института „Михајло Пупин“.

Енергију за рад пречистача обезбеђују иновативни генератор у гаражи тржног центра који кинетичку енергију аутомобила претвара у електричну и ветротурбине.

„Загађење ваздуха је питање животне средине које највише брине грађане Србије показује истраживање УНДП-а. Због тога нам је неопходно више приступачних и лако примењивих решења за чистији ваздух“, истакао је Фабрицио Андреуци, заменик сталног представника УНДП-а у Србији.

Анализе показују да је ваздух прекомерно загађен у већини градова у Србији, углавном у грејној сезони.

„Субвенционишемо замену котлова како у индивидуалним ложиштима тако и у јавним установама. Исто тако имамо и меру за побољшање квалитета ваздуха које се односи на субвенције за куповину електричних аутомобила. Да би ми успели у свим тим напорима изузетно је важно да подржимо и прихватимо све иновације које такође могу да доведу до побољшања квалитета ваздуха“, навела је Сандра Докић, државна секретарка Министарства заштите животне средине.

Улични пречистачи ипак не могу да замене дрвеће. За чистији ваздух неопходно је смањити изворе загађења из енергетског сектора, индустрије, ложишта, саобраћаја, као и пожаре на депонијама и паљење жетвених остатака на њивама.