Амазонске прашуме или савана са белим песком – колапс у најави до 2050. године

Површина Амазона, обухвата или покрива више од 10 процената светског биодиверзитета, помаже у стабилизацији глобалне климе складиштењем еквивалента емисијама угљен-диоксида који загрева планету око две деценије.

Због крчења шума, суше, пожара и пораста температуре, амазонске шуме све су мање способне да издрже ударе. Научници упозоравају да би то могло да изазове такозвану „преломну тачку“, доводећи кључни екосистем у неповратну транзицију у наредним деценијама.

У најновијој студији, објављеној у часопису Природа међународни тим научника проценила је да ће између 10 и 47 одсто Амазона до 2050. године бити изложен ударима који би могли да доведу до озбиљних промена екосистема овог подручја. Екосистем би могао да престане да апсорбује или чак да ослободи угљеник који складишти, додатно подстичући глобално загревање и интензивирајући његове ефекте.

„Приближавамо се потенцијалној прекретници великих размера и можда смо ближе (и на локалном нивоу и у целом систему), него што смо раније мислили“, рекао је главни аутор истраживања Бернардо Флорес, са Федералног универзитета Санта Катарина, у Флоријанополису, Бразил.

Савана са белим песком

Истраживачи су користили информације из компјутерских модела запажања и доказе о променама које сежу хиљадама година уназад, да би мапирали сложеност шумских система и идентификовали кључне узроке ризика овог подручја.

Затим су анализирали све факторе ризика - укључујући глобално загревање, годишње падавине, дужину сушне сезоне и крчење шума - да виде како сви ти  фактори могу да делују појединачно или заједно и дају повратне информације које могу да изазову  природни колапс.

Претходна истраживања су сугерисала да би глобално загревање које је у просеку загрејало Земљину површину за око 1,2 степена Целзијусових, могло само по себи да гурне Амазон у сушу која подсећа на савану.

Тако би  нека од подручја могла да постану „саване од белог песка“, које се већ шире у Амазону након шумских пожара.  Влажнија подручја могла би да постану дегенеративне шуме  са мање врста дрвећа и већим уделом брзорастућих биљака попут бамбуса.

„Имамо доказе који показују да растуће температуре, екстремне суше и пожари могу утицати на то како шума функционише, као и врстама  дрвећа које мође да се  интегрише у шумски систем“, рекла је коауторка Адриан Ескуивел-Муелберт са британског Института за истраживање шума у ​​Бирмингему.

Глобална забринутост  за Амазон

Делове Амазона захватила је озбиљна суша последњих  неколико месеци која је пореметила кључне водене токове, увеле усеве и подстакла пожаре.

Научници из групе World Weather Attribution рекли су да је историјска суша изазвана углавном климатским променама, више него природним временским феноменом Ел Нињо.

"Огромне реке су потпуно пресушиле, и тиме локалне и домородачке народе изоловале месецима, са оскудном храном и водом. Никада нисам замишљао да би људи могли да доживе недостатак воде у Амазону", рекао је Бернардо Флорес.

Научници су већ изразили бојазан да су се делови Амазона померили из „понора“ у „извор“ ЦО2. То ће вероватно бити у фокусу следеће године, када ће Бразил бити домаћин кључне рунде међународних климатских преговора.

Флорес је нагласио да је судбина прашуме као и импликације губитка шума  глобална брига.

„Чак и ако се амазонске земље обавежу на нулту дефорестацију шума и достигну овај циљ у наредним деценијама, овај огроман напор може бити бескорисан ако се цео свет не посвети оштром смањењу емисије гасова стаклене баште“, рекао је  аутор истраживања Бернардо Флорес, са Федералног универзитета Санта Катарина, у Флоријанополису, Бразил.