Дизни враћа проскрибоване цртане филмове у „изворном“ облику

Повратком Доналда Трампа у Белу кућу „Дизни“ је одлучио да врати оригиналне верзије својих анимираних филмова попут Петра Пана, Мачке из високог друштва и Дамба који су због примедби да имају родне и расне стереотипе морали да буду склоњени са стриминг платформе Дизни Плус. Иван Карл, директор Филмског центра Србије, сматра да је ово последица тога што претходна одлука није била добра.

„Али то је можда и наставак нечега што је урађено и на Фејсбуку укидањем проверавања чињеница. Пре тога је Маск на Твитеру исто укинуо много тога и очигледно да је Трамп кренуо у петој брзини и да се онда и сви остали труде да испрате промене које он доноси пре свега у Америку, а које ће се свакако реперкутовати и на остатак света. Апсурдно је било заиста цртане филмове на тај начин класификовати и одређивати. Свако време има своје програме, филмове, серије и они су тековина тог времена. Не можете ви након 20, 30, 40 година, да тумачите шта је неко хтео да каже у време у коме је то настало“, истиче Карл.

Пре две године са платформе Дизни Плус је нестао анимирани филм Петар Пан, како је наведено, због ширења расистичких садржаја и неприхватљивих стереотипа. Психолог Маја Којић наглашава да деца цртане филмове гледају пре свега кроз причу и кроз емоцију и уопште не региструју политичке поруке.

„Када се пре почетка филма стави упозорење о одређеном садржају, деца то не виде, то служи родитељима. А ако родитељи пре почетка цртаног филма упозоре децу на то, деца ће кроз тај оквир и гледати цртани филм. Деци цртаћи служе за забаву, служе им за проширење маште, за учење језика, за свашта нешто занимљиво, за смех на крају крајева. Деца не могу да разумеју те вредности, и када бисмо изменили све цртаће из прошлости, апсолутно ништа нећемо код деце променити, зато што деца не гледају на тај начин цртане филмове“, напомиње Којићева.

Кенселовање кенсел културе

Иван Карл напомиње да смо сада сведоци једног новог тренда, али да се нада да неће поново бити сличних ситуација с обзиром на то да деца не познају расне и верске разлике.

„Скретити пажњу детету за Петра Пана, нешто што дете, сем онога што тај лик представља, неће разумети, је потпуно нелогично и апсурдно. Шта ћемо са Птицом Тркачицом, која има има доста насиља, или неким другим цртаним филмовима који су настали у одређено време. Пепе Ле Твор је исто једно време био сматран непримереним и тако даље“, подсећа Карл.

Сваки играни филм је нека врста поруке, напомиње Карл, с тим што сад живимо у време у коме је филм, нарочито комерцијални филм, постао једна врста корпоративне уметности, односно корпоративне забаве, кроз које се одашиљу поруке.

„А анализирати нешто што је настало у неким потпуно другачијим временима и на то стављати одређена упутства за употребу, уопште нема смисла“, закључује Карл.

У том смислу је и извршни директор „Дизнија“, Боб Игер, навео да је примарни задатак забава публике, а не слање политичких порука. Поставља се питање да ли је политичка коректност постала контрапродуктивна.

„Политичка коректност има позитивне функције када нас учи о дискриминацији или нам потиче емпатију. Али наравно, ни у чему не треба претеривати. Јер ви када сваку изјаву, сваку уметност и све гледате кроз ту призму, јавља се велики бунт. Људи онда имају осећај да им се нешто одузима и просто ту настаје само гнев и ништа друго“, сматра Маја Којић.

Каква судбина чека Џејмса Бонда

Још једна занимљивост из филмског света је заинтригирала филмофиле ових дана. Компанија Амазон је платила више од милијарду долара за креативну контролу над франшизом о најпознатијем тајном агенту Џејмсу Бонду. Иван Карл каже да то значи да ће Амазон моћи да ради шта хоће, а да никога не пита.

„То је била последња старинска франшиза у Холивуду, односно једна врста независне продукције под окриљем мејџорс компанија. То је трајало неких шездесетак година. Наиме, породица Броколи је имала комплетну креативну контролу од почетка серијала, а ћерка и син Алберта Броколија су уступили ова права за тих скромних милијарду долара“, објашњава гост Јутарњег програма.

Иначе франшиза о Џејмсу Бонду је увек функционисала као заједнички пројекат између породице Броколи и 'Јунајтед артиста' и 'Метро-Голдвин-Мајера'. Амазон је купио Метро-Голдвин-Мајер из два разлога. Пре свега да би дошао до њихове архиве од неколико хиљада наслова чиме ће ојачати своју платформу како би могла да буде конкурентна Дизни Плусу, Нетфликсу и осталим стриминг платформама.

Други је, наводи Карл, улазница за Џејмса Бонда, с тим што их је ограничавао тај уговор о пола-пола власништва франшизе. Како би добили комплетну креативну контролу, исплатили су породицу Броколи.

„Када велика корпорација неког исплати за милијарду долара, онда очекујете да те паре брзо поврати, што значи да ће Бонд вероватно доживети судбину Ратова звезда, које је једна друга корпорација пре доста година, Дизни купио од Џорџа Лукаса. И онда снимио прво једну нову трилогију, па онда још два спин-оф филма, па четири серије, па анимиране филмове, па гомилу игрица и мерчендајзинга“, подсећа Карл.

Верује да ће филмови о агенту 007 сада излазити чешће, а вероватно ће урадити нешто и за телевизију, а могуће је да ће неки од споредних ликова из досадашњих наставака добити неке своје филмове или серије.

„Тако да ће Бонда бити много више него што га је било до сада, а какав ће бити, то опет зависи од тог корпоративног начина размишљања. Да ли ће ићи да то раде по неком свом виђењу или ће покушати да задрже део онога што је породица Броколи радила, а то је да у датом тренутку ангажује највеће или најбоље могуће таленте иза камере и испред камера за те филмове. И то је оно што је те филмове чинило посебно вредним“, наглашава Карл.

Међутим, најпре морају да ураде најтежи посао, то јест да изаберу ко ће играти Бонда. Џеф Безос, власник Амазона, чак је на некој друштвеној мрежи дао анкету ко би могао да буде следећи Бонд. За сада, изгледа, води Хенри Кевел.

„Хенри Кевел је етаблирано име. Има велику базу обожавалаца и кроз оно што је играо у Суперману. Играо је он и шпијуна у неким другим филмовима. Ако буду играли на сигурно, онда је Хенри Кевел. Ако хоће неку нову звезду да направе, онда има још мало времена да неког ископају који није толико познат, а ко може бар једно петнаестак година свог живота да одвоји за ту улогу“, каже Иван Карл, на крају гостовања у Јутарњем програму.