Србија предузима мере да се усагласи са одлукама конференције КОП 28

Наша земља сада има климатску политику с дугорочним циљевима и јасним, конкретним мерама за постизање угљеничне неутралности и климатске отпорности. Званичан документ донет је и на недавно одржаној конференцији Уједињених нација о климатским променама.

Први пут после 28 година, усаглашен је текст који позива на напуштање свих фосилних горива. После КОП 28 време је за следећи корак – да се прича не заврши на позиву.

Реч је о првом потписаном договору те врсте, а да укључује сва фосилна горива. И док га велики произвођачи нафте, неформално, са Саудијском Арабијом на челу, називају историјским, научници и представници држава, које су на првом фронту климатских удара, попут Алијансе 39 малих острвских држава, критиковали су договор као недовољно обавезујући.

„Изгледа да мале острвске земље нису биле у соби када сте рекли да је све договорено. Ми се ослањамо на науку целом дужином текста, али онда се устручавамо да се договоримо о активностима које су у складу са оним што наука каже да морамо да урадимо“, инсистирла је Ел Расмусен, председавајућа Алијансе малих острвских земаља.

Говор Самое поздрављен је аплаузом и овацијама многих делегата. Кључан циљ за ограничавање глобалног загревања на 1,5 степени је већи удео енергије из обновљивих извора. На троструко увећање до краја деценије обавезало се 120 земаља, међу њима и Србија.

„Амбиција Србије је да се повећа удео обновљивих извора енергије, али и енегретске ефикасности. Једино на тај начин Србија може да достигне циљеве које је себи задала усвајањем Стратегије нискоугљеничног развоја, а то да управо емисије гасова са ефектом стаклене баште од 2030. буду смањене за 33,3 одсто“, наводи Сандра Докић, државна секретарка у Министарству заштите животне средине.

Укорак са климатским циљевима, Европска унија је, у поређењу са прошлом годином, смањила количину електричне енергије произведене из фосилних горива за 23 одсто, а из гаса за 13 процената. Истовремено, соларна производња порасла је 13 посто, а производња енергије ветра за пет. Којим темпом ће Србија спроводити енергетску транзицију, зависиће и од финансијске подршке.

Климатски паметна инфраструктура животне средине

„Преко пет милијарди су вредности различитих инвестиција у инфраструктуру животне средине. Оно што је веома важно, јесте да све те инвестиције у путеве, у инфрастриктуру, и за животну средину и за економски развој Србије буду климатски паметне, да узму у обзир промењене количине падавина, промењене суше и темпераутре које већ сада знамо и које су јавно доступне на порталу Министарства животне средине“, наглашава Жарко Петровић из УНДП Србија.

Без спровођења циљева конференције у Дубаију свет је на путу загревања за око 2,7 степени до 2100. године. На крају најтоплије године у историји мерења, научнике брине недоследност у спровођењу договорених мера.

„У нашој земљи су биле поплаве од маја до јуна, у току лета смо имали суперћелијску олују која је направила велику материјалну штету, али и однела људске животе. То постаје наша реалност. Ми каснимо за оним што је предвиђено кроз науку, што би требало да се урад, и да бисмо овај процес зауставили. Наука је резервисана према свим овим закључцима, јер они и даље остављају сиву зону слободног тумачења шта је потребно да урадимо. А сви знамо шта је потребно“, истиче проф. др Владимир Ђурђевић, са Института за метеорологију, Физичког факултета у Београду.

Јесен за нама најтоплија је у Србији од 1951. У Београду је била чак три степена топлија од било које још од 1887. када су почела мерења.

Зима је почела, а прогностичари верују да ће бити права само на планинама. Да би се загревање ставило у оквире, неопходно је да напуштање фосилних горива постане основа политике сваке државе на свету.