Упознајте ретке, угрожене, ендемичне и реликтне биљке Србије

Поводом обележавања 75 година од оснивања, Завод за заштиту природе Србије представио је монографију Заштићене биљне врсте Србије. Монографија представља трећу књигу из едиције Заштићена природна добра Србије и прави је стручни приказ 75 биљака написан на популаран начин у циљу упознавања најшире јавности са врстама које уживају статус заштите будући да су ретке, ендемичне и угрожене врсте у нашој земљи.

Уредници монографије Драгана Недељковић и Богосав Стојиљковић истичу да монографија садржи приказ података Завода за заштиту природе Србије, али да су коришћени и подаци који су прикупљени од осталих научних и стручних институција у нашој земљи.

„Идеја о овој монографији потекла је прошле године отприлике у ово време, када су се припремали планови за прославу и обележавање 75 година рада и постојања Завода за заштиту природе Србије. Тада се је дошло на идеју да се припреми једна едиција која ће обрадити различите аспекте природе у нашој земљи. До сада су издате три монографије Заштићено природно добро Србије, Заштићено геонаслеђе и ово је трећа монографија о заштићеним биљним врстама“, објаснила је Драгана Недељковић.

Почетком наредне године у продаји ће бити и четврта монографија која ће представити заштићене животињске врсте Србије.

Заштићене биљне врсте Србије

У Србији постоји око 1.200 строго заштићених и заштићених врста, а идеја је била да буде приказано само 75, па је било тешко направити селекцију. Биљне врсте које су одабране да се нађу у монографији приказане су на начин који је свима приступачан и разумљив.

„У овој публикацији је приказано 75 заштићених врста које уживају статус заштите у Србији, тј. у флори Србије или на територији Србије. Приказано је 46 строго заштићених и 29 заштићених врста, а то су углавном оне врсте које су у Србији ретке, угрожене, ендемичне или реликтне врсте. Оно што сте и рекли јесте да смо се трудили да текст о самим врстама обликујемо на популаран начин који ће бити једноставан за читање свима, како лаицима, тако и правим ботаничарима“, истакао је Богосав Стојиљковић.

„Определили смо се да, са једне стране, прикажемо врсте које су познате широј јавности и управо су то те које се сакупљају највише у фармацеутске сврхе, као што су жалфија, ртањски чај. С друге стране, желели смо да прикажемо неке врсте које су ретке, угрожене, реликтне или ендемичне, попут госпине папучице, Панчићеве оморике, мунике, молике. Имали смо и трећу групу биљака које смо сматрали да су потпуно непознате широј јавности и да би било добро да се људи упознају и да постоје такве врсте код нас. То је рецимо врста Миланов чистац, блаженак и још неке друге врсте“, открила је Драгана Недељковић.

Према речима Богосава Стојиљковића, фотографије које се налазе у монографији су један од њених квалитета. Уз фотографије биљака су текстови о биологији, екологији врста, као и додатне информације и занимљивости о њима.

Аутори фотографија су из Завода за заштиту природе, са Биолошког факултета у Београду, из Природњачког музеја. У књизи има и фотографија управљача заштићених природних добара, али и оних које су добијене од љубитеља природе.