Стара планина препуна ретких и угрожених врста, криласти звончић ишчезао

Стара планина поред животињског одликује се богатим и разноврсним биљним светом. У заштићеним подручјима очуване су аутохтоне шумске заједнице, укључујући смрчу, планинску букву и планински јавор. Значајна су и налазишта биљака месождерки, попут росуље али и шумског љиљана и линцуре. Иако је у доброј мери истражен, биљни свет Старе планине још увек крије бројне непознанице.

Голина и Турјачка глама неки су од недавно истражених делова Старе планине. Након двогодишњег проучавања стручњаци Завода за заштиту природе указују на поједине ретке и угрожене врсте и њихова станишта тог дела Старе планине.

„Анализом флоре истраживаног простора пронађено је укупно 205 биљних врста, што наравно не представља и коначну цифру, већ се даљим истраживањима треба утврдити које су то још врсте распростење на овом простору. Свакако и убедљиво највећи број врста је из групе скривиносеменица, то јест цветница, а поред њих су пронађене и одређене врсте папрати, као и голосеменица. Највећу пажњу привлаче оне ретке и угрожене врсте које стављају тај печат, односно истичу флористичку значајност овог простора. Као такве може се поменути првенствено патуљаста федерликоситреница која је први пут описана са овог простора 2016. године. Поред ње може се навести и змијина трава, косовски божур, патуљаста перуника и смичак“, објашњава Богосав Стојиљковић, ботаничар Завода за заштиту природе.

Завод за заштиту природе Србије објавио је и књигу сa прикупљеним подацима са терена, која, осим едукативног карактера, прецизира и начин заштите природе тог дела Старе планине. Подаци ће бити укључени и у Црвену књигу флоре која сумира научна истраживања која се спроводе за одређене популације, односно врсте.

„Ова истраживања самим тиме ће значити да ће ове врсте имати, у оквиру своје Црвене књиге, не само објашњење и опис где се налази и која им је распрострањеност. Оно што је најбитнија и највећа вредност ових истраживања, на основу тих резултата ће се дати будуће препоруке и мере за заштиту врсте које смо проучавали на Старој планини а које нама нису битне само за Стару планину већ и за комплетну природу наше земље“, истакла је Наташа Панић, андрагог Завода за заштиту природе Србије.

Криласти звончић ишчезао са територије Србије

На Старој планини укупно 335 биљних врста ужива одређени статус заштите у складу са националном законском регулативом, 117 врста припада категорији строго заштићених. Ипак, неке од њих нестају.

„Оно што бих свакако као интересантност или куриозитет Старе планине поменуо јесте да је донедавно на локалитету Бабин зуб расла једна врста стеноендемита, односно криласти звончић. То је врста која је по први пут за науку описана са локалитета Бабин зуб на Старој планини. Међутим, све интензивнијом урбанизацијом и туристичким развојем овог простора дошло је до смањења и потпуног губитка популације ове врсте, тако да се она данас на територије Србије сматра ишчезлом“, указао је Стојиљковић.

Стручни сарадници Завода планирају наставак истраживања мање познатих предела Старе планине попут Димитровградског забрђа, како би наставили мапирање станишта ретких и угрожених биљака и обезбедили њихову што ефикаснију заштиту.