Дијалог о климатским променама – зашто је Србија изузетно рањива

Због чињенице да је Србија изузетно рањива на промене климе и да се загрева више и брже од глобалног просека, Министарство заштите животне средине је израдило Програм прилагођавања на измењене климатске услове до 2030. године.

„Циљ овог Програма је идентификација утицаја климатских промена на секторе који су најрањивији, као и дефинисање мера који ће те утицаје смањити, али и обезбеђивање капацитета за побољшање правовременог информисања јавности о климатским опасностима ради повећања припремљености појединца. Такође, дефинисано је 25 мера прилагођавања које су идентификоване као најхитније”, рекла је Сандра Докић, државна секретарка Министарства заштите животне средине Србије.

Највеће штете трпи пољопривреда.

„Један од највећих изазова разноврсне пољопривредне производње у Србији, а и региона, лежи управо у климатским променама где ће ефикасност и резултати у наредним годинама зависити у великој мери од наше способности да повећамо отпорност на климатске промене и то пре свега кроз повећање површина које наводњавамо”, истиче Бојан Врањковић, државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Влада је усвојила Стратегију нискоугљеничног развоја за период 2023 – 2030. година са пројекцијама до 2050. године.

„Србија је направила кључне кораке у усклађивању националних приоритета са глобалном агендом. Потребно је да се много више ради на мерама прилагођавања климатским променама и смањењу енергетског сиромаштва”, истиче Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији.

Европска Унија има циљ да Европа постане климатски неутралан континент до 2050. године.

„Европа одговорна за само осам одсто глобалних емисија. Апелујемо на велике емитере, на велике индустрије да се посвете достизању нулте емисије до 2050 године. На Коп-у 28 апеловаћемо да се смањи употреба фосилних горива и спроведе праведна енергетска транзиција”, рекао је Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Републици Србији.

Промена климе највише погађа сиромашне земље. Зато је један од приоритета предстојеће, 28. Конференције о промени климе исказивање глобалне солидарности.