Климатске промене донеће бројне здравствене изазове за човечанство

Климатске промене прете да преокрену деценије напретка ка бољем здрављу и благостању. Научно знање и ресурси могу помоћи у поправљању равнотеже, али нису довољно доступни или искоришћени, наводи се у новом извештају Светске метеоролошке организације.

Извештај истиче потребу за прилагођеним климатским информацијама и услугама како би се подржао здравствени сектор.

„Практично цела планета је искусила топлотне таласе. Појава Ел Ниња 2023. ће увелико повећати вероватноћу даљег обарања температурних рекорда, изазивајући још екстремније врућине у многим деловима света и у океану – и учинити изазов још већим“, каже генерални секретар СМО, проф. Петери Талас.

Интегрисана климатска и здравствена акција чини стварну промену у свакодневном живот. То укључује системе раног упозорења на екстремне врућине, праћење полена као помоћ особама које пате од алергија и сателитски надзор за болесне осетљиве на климу.

„Климатска криза је здравствена криза, која изазива озбиљније и непредвидиве временске прилике, подстиче избијање болести и доприноси већој стопи незаразних болести. Радећи заједно на томе да висококвалитетне климатске услуге учинимо доступнијим здравственом сектору, можемо помоћи у заштити здравља и благостања људи који се суочавају са опасностима климатских промена“, навео је генерални секретар СЗО Тедрос Гебрејесус.

Скоро три четвртине Националних метеоролошких и хидролошких служби пружа климатске податке здравственом сектору, али је њихово коришћење ограничено. Мање од једне четвртине министарстава здравља има систем здравственог надзора који користи метеоролошке информације за праћење здравствених ризика код особа осетљивих на климу.