Кесице од чипса и на Килиманџару – чиме се баве плогери

Уз опрему за трчање они носе и кесе за смеће и рукавице. Милош тако у природи претрчи неколико десетина километара и сакупи два џака од 10 до 15 килограма.

„Ја углавном идем деловима који су потпуно неприступачни, ван свих стаза, што не препоручујем, држите се трасираних стаза у сваком случају, али у те вододерине људи бацају аутомобиле. Ја сам саставио контуру југа на Дивчибарама конкретно”, рекао је Милош Станојевић.

На недавно одржаном Светском првенству у плогингу у Италији освојио је пето место у конкуренцији 85 учесника из 17 земаља. Али био је први у сакупљању електронског отпада.

„Имате дужину коју претрчите, неких 20 так километара, висину 800 метара смо попели и не само количину смећа коју сакупите него и структуру. То значи да сам сакупљао ауто-акумулаторе, десктоп-рачунаре, штампаче, гомилу батерија, куриозитет две малокалибарске пушке, које не спадају у ову категорију, мотор од мотоцикла, визир од веспе, балон од вина 20 литара… Ви не можете да верујете, на страну аутомобилске гуме са фелнама, јер на Светском првенству ви то морате физички да унесете”, додаје Станојевић.

Зорица не трчи, она се пење, осваја планинске врхове и исто, успут, сакупља отпад.

„Када ви пењете врхове од на пример 1.400 метара у једном дану или у једној ноћи, то је јако велики успон, и то нису ни мало наивне ствари, тако да једноставно морамо да се хранимо, морамо да уносимо доста енергије. И логично је да неко и баци то смеће, али ето ту смо ми који идемо за њима и опомоњемо их, покупимо лепо то све за њима”, рекла је Зорица Милошевић.

Каже да смећа има чак и на Килиманџару. Тамо је на скоро 6.000 метара налазила кесице од супе, чипса, па чак и конзерве пива.

„Много пута нам се дешава на свим тим врховима да видимо свашта од лименки разноразних, од тих пластичних кеса, од разних неких грицкалица, људи једноставно то оставе, узму камен оставе испод и то је нешто што је мени било увек...растужи ме, а и фасцинира ме – како је могуће да неко може нешто тако да уради”, пита се Милошевићева.

Све је кренуло из Шведске, али се овај спорт, који је комбинација трчања или неке физичке активности и чишћења, брзо раширио по целој планети.

Плогери се труде да прикупе највише смећа, пре свега да би приода била чистија, али награда се може освојити и за најнеобичнији отпад.