Да ли знате шта су кишне баште

Зелене површине на којима су засађене одговарајуће биљке, назване „кишне баште“, упијају вишак атмосферске воде настале великим падавинама и тако омогућавају смањење оптерећења система канализације, очување воде, микроклиме и подстичу биодиврзитет. Пејзажни архитекта Амела Грекса, гошћа Јутарњег програма, докторирала је на тему кишних башти.

Кишне баште се саде како би ублажиле негативне последице климатских промена као што су поплаве и загађења, наглашава гошћа Јутарњег програма. Овакве баште се наменски формирају управо на подручјима која имају проблем са дренажом тла, а то су најчешће саобраћајнице, путеви, паркинзи и слично.

„Дакле, када имамо велику количину падавина које падну у кратком временском року, на површинама које су непропусне, кишне баште заправо ту помажу, јер оне примају једну количину воде коју у краћем временском року инфилтрирају у земљиште, односно у дубље слојеве, а уједно је и прочишћавају. Тако да заиста имају вишеструку улогу у очувању животне средине“, додаје Амела Грекса.

Београд је један од десет градова који су у оквиру пројекта „Нико као ја“, који је покренула компанија А1 Србија, у оквиру програма Свет какав желиш, а поред њега ту су Чачак, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар, Смедерево, Сомбор, Суботица, Нови Сад и Бечеј.

Што се тиче самих биљака које ће бити засеђене у кишне баште, морају да буду отпорне на велику количину воде, али и на дуге периоде суше, што су врло сурови услови за биљке, напомиње Грекса.

Поред тога, настоји се да то буду аутохтоне биљке са локалног подручја јер се претпоставља да су отпорније у односу да друге биљне врсте које успевају у неким другачијим временским и климатским условима.

„Наравно, када причамо и о дизајну, ту се опет води рачуна да се оне уклопе и у околни простор и у сам дизајн баште. Такође, се посматрају морфолошке карактеристике биљака, посебно кореновог система с обзиром да он има велику улогу у самом абсорбовању воде и неких загађујућих материја које се налазе у тој атмосферској води“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Једна башта може да реши проблем на нивоу једне микролокације, али у градовима, посебно великим градовима, потребно је да се системски планирају локације на које је неопходно поставити кишне баште.

„Надам се да ће се ова акција наставити и да ће неки градови који нису добили кишне баште такође добити. На сајту Свет какав желиш, се могу видети све потребне информације за оне који желе да се укључе у ово што смо до сада радили и евентуално што ћемо даље радити“, додаје Амела Грекса.