Пластичне кесе су забрањене, а биоразградиве су још штетније – ко је онда еколошки неосвешћен

Кесе које се од пре две године у радњама плаћају између 12 и 30 динара, требало би да су погодне за рециклажу и да натерају људе да размишљају о заштити животне средине, па да кесе замене цегером. Али, није тако. Купују се и штетније су од оних старих, тврде стручњаци Института за молекуларну генетику.

"Најштетније су ове за које пише да су биоразградиве и људи их веома лако користе и вољни су да их купе и потроше новац, по не баш симболичној цени, а уствари та кеса није биоразградива. Тај термин није исправан за један овакав материјал", објашњава Јелена Лазић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Иако су пластичне кесе пре три године Одлуком града Београда забрањене, још није јасно ко и како кажњава оне који их и даље користе.

Драган Стевановић из Привредне коморе Србије каже да нема правног основа и онда не може да се кажњава. "Комунална полиција, која би била задужена за то, не може да контролише, јер не зна на основу чега, шта је дозвољено", додаје Ставановић.

Не зна се да ли је неко некада кажњен због пластичних кеса

Општинске комуналне инспекције задужене су за контролу у продавницама. На терен излазе по пријави, а казна за оне који дају забрањене пластичне кесе је до 150 хиљада динара.

Међутим, ни сада, као ни пре две године када се РТС бавио истом темом, нико не зна да ли је неко некада за то кажњен.

Милица Поповић из компаније "Делез" Србија каже да произвођач мора да гарантује спецификацију кесе, тојест усклађеност са регулативом, да би кеса била део њиховог система.

"Он то проверава на Технолошком факултету, а и након тога кад кеса дође код нас, ми радимо контроле тако што се узоркују кесе и шаљу на анализу. А како бисмо додатно смањили количину пластике, ми смо те лагане пластичне кесе, скинули смо ручке прошле године, тако да су још мање", додаје Поповићева.

Кесе тање него што је прописано, непогодне су за рециклажу

Пре две године, Технолошки факултет у Новом Саду урадио је анализу кеса из супермаркета.

Установљено је да је 85 одсто њих тање него што је прописано. Да би могле да се рециклирају, морају да буду дебље од 50 микрона, а најчешће нису, тврде стручњаци. Иако их плаћамо, често нису ни довољно издржљиве.

Дејан Гавриловић из удружења потрошача "Ефектива" напомиње да не мора да значи да тамо где их плаћамо скупље, да су квалитетније. "Постоје жалбе потрошача. Кажу, ја платим ту кесу 10, 15 динара, а не могу кући да однесем све, она пукне", додаје Гавриловић.

"Ове класичне кесе, ја мислим да је то нешто што свака кућа има код нас, ону кесу где се налазе остале кесе у њој и то би био неки најбољи избор коју кесу да понесемо у продавницу", сматра Лазићева.

Привредна комора Србије је Министарству за заштиту животне средине предложила Правилник којим би се ова област уредила и очекују да би требало да буде усвојен до краја године.

Иначе, биоразградиве кесе које ми користимо, већ неколико година забрањене су у Европској унији, јер заправо загађују природу. Поред свих тих сазнања, поставља се питање – зашто их и даље користимо.