Читај ми!

Ласери, пушке, контрацептивна средства - колико нам је потребна „артиљерија" против птица

Градови су због бачене хране, постали све привлачнији птицама. Често направе штету, па чак и нападају људе. Проблем великог броја птица - није лако решити.

Гнездо на тераси, упрљан ауто, неретко на мети су и људи. Голубова и врана последњих година, чини се, има све више.

Током пролећа, када излежу младе, вране су спремне, кажу орнитолози, да користе сва средства да их одбране. Тада буде и највише притужби ветеринарима.

„Оно што молимо грађане да, када примете да је нека птица пала из гнезда, нека нас назову, нека не дирају, нека не покушавају да је врате. Како би наш познати орнитолог Петко Бјековић рекао - Вране су као пси, бране своју територију и своје младунце”, каже директор ЈКП Ветерина Београд, Будимир Грубић.

Због тих ситуација човек некада посматра птицу као непријатеља, па се и пушкама обрачунавају са њима. А не би требало тако да буде - и оне су део ланца исхране и могу бити од помоћи људима. А управо је храна та која их у велике градове и привлачи.

„Ми људи смо неодговорни, остављамо ђубре на све стране, то је ствар кућног васпитања и образовања, и пошто остављамо свуда храну, и око контејнера, не само у контејнеру, бацамо кроз прозор и кад шетамо улицом, птице које су сваштоједи, попут врана које су најчешће у градовима, оне ту прилику користе да се хране. Лакше им је да покупе нешто што је на улици него да иду да лове и да се муче, троше енергију на лов”, објаснио је Александар Гаврић из организације Animal Rescue Serbia.

Пораст популације птица бележи се и у градовима широм света. У Бриселу су, рецимо, проблем великог броја голубова покушали да реше тако што су у храну стављали средства за контрацепцију.

У Калифорнији је градска власт грађанима поделила посебне ласере који растерују вране.

„У неким градовима постоје решења на пример, где су градови поделили становницима кокошке, па је свако домаћинство добило по три кокошке уз обавезу да не може да их закоље, него да их храни тим отпадом који остане. Драстично су се смањиле количине отпада на депонијама, град је уштедео, грађани су уштедели тиме што су имали своје кокошке, домаћа јаја а храна није циркулисала и није била бацана на све стране, то су кокошке скупљале”, додаје Гаврић.

И док неких птица у градовима има све више, поједине врсте су, међутим, готово истребљене.

Врабац, који је био и заштитни знак Београда, данас се виђа само у неким деловима града. И то је, поново, кривица човека.

Београђани, кажу стручњаци, због птица немају разлога за бригу.

„Знате кад треба да се забринете? Кад не будете видели птицу", закључује Грубић.

четвртак, 28. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње