Црту дозвољеног загађења ваздуха за ову годину, већ смо прескочили

На врху листе по броју дана са прекомерним загађењем су Ваљево, Лештане, Нови Пазар, Ужице, Борча, Младеновац, Косјерић, Земун...Грађани Ваљева су за 90 дана у овој години чак 62 дана дисали загађен ваздух.

У здравственим установама примећују повећан број обољења у зимском периоду када су у ваздуху повећане концентрације загађујућих материја.

„Наравно да су на првом удару деца. Због тога треба обратити пажњу на појаву тих неких болести првенствено долази до повећања респираторних болести код деце а и неких других“, истакла је др Слађана Станковић, Завод за здравствену заштиту Ваљево.

„Кључ дефинитивно и најбољи начин да смањимо ако не и тотално решимо проблем аерозагађења је свакако гас“, истакао је. Лазар Гојковић, градоначелник Ваљева.

Ваљево је прошле године имало 144 дана са прекомерним загађењем, а Нови Пазар 141, а ове године већ 50.

„Суспендоване честице које су разлог овом загађењу са собом носе и друге загађујуће узрочнике, вирусе бактерије и доприносе погоршању неких основних болести код хроничних плућних болесника и кардиоваскуларних, малигних итд“,рекла је др Селма Бихорац, Завод за здравствену заштиту Нови Пазар.

"Народ није информисан јер у тим најзагађенијим данима имамо ситуације да овде виђамо спортисте који се рекреирају на отвореном, децу...", рекао је  Емир Мурселовић,група грађана "За здрав Нови Пазар".

Годишњи извештаји Агенције за заштиту животне средине показују да је ваздух јако загађен у свим великим градовима.

„Ако посматрамо само милионске градове у Европи Београд је заиста на првом месту по загађењу.

До одређене мере можете субвенцијама, подстреком грађанима за побољшање начина грејања обезбеђивања даљинског грејања, да људе на неки начин приволите да смање те емисије. Мора да се оно што постоји записано у законској регулативи почне да се санкционише и да се примењује“, истакао је Дејан Лекић, Национална еколошка асоцијација.

У ЕУ су емисије главног загађивача ПМ2,5 пале за трећину у последњих 15 година. И у Србији ћемо имати чистији ваздух ако се остваре мере предвиђене Програмом заштите ваздуха до 2030. године, који је донет крајем прошле године.

А предвиђено је да се уз примену чистијих технологија мора смањити емисија загађујућих супстанци из енергетског сектора, индустрије, ложишта, саобраћаја.