Наш регион посебно погођен климатским променама, штета се мери милијардама евра

Медитеран, па и Србија, загревају се брже од глобалног просека и могући су чешћи топлотни  таласи, суше и поплаве, а у будућности ће ти ризици бити све већи, упозоравају стручњаци.

„Ми смо се загрејали у односу на 20. век 1,8 степени, док је средња глобална 1,1 степен. Повећана је учесталост година са сушом, једна по деценији је некада била уобичајено, сада је пет по деценији“, каже Ања Вуковић Вимић, са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.

Највише је погођена пољопривреда. Штете од суша и поплава у Србији у последњих двадесетак година премашују седам и по милијарди евра.

„Имамо смањење умерених и малих падавина и појачање оних најјачих падавина што такође повећава опасност од поплава и бујица. Биће просторно веће штете од града и биће учесталије“, додаје Вуковић Вимић.

Највећи емитери гасова са ефектом стаклене баште су најбогатије земље, а највеће последице трпе сиромашне које немају  средстава да улажу у наводњавање и заштиту од поплава.

„Поплаве су чешће и интензивније него што су биле, што има последице по инфраструктуру пошто се инфраструктура што се тиче заштите од поплаве се гради за одређени повратни период екстремних догађаја и ако се тај повратни период промени и постане много мањи онда инфраструктура не може да заштити становништво. У случају да има мање воде у рекама, загађење које долази са земљишта је исто или веће онда ће квалитет воде значајно да се смањи. Низ решења јесте везан за узроке који утичу на климатске промене, првенствено решења везана за енергетску ефикасност и прелазак на обновљиве изворе енергије“, изјавила је проф. др Ана Мијић са Империјал колеџа у Лондону.

Да би се раст температуре зауставио на 1,5 степени Целзијуса, наводи се у Извештају, неопходно је да се глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште преполове до 2030. године.