Рециклажом до чистије средине, штедње и зараде

Очекује се да ће се у наредне четири деценије глобална потрошња материјала као што су биомаса, фосилна горива, метали и минерали удвостручити, а годишња производња отпада до 2050. године повећати за 70 одсто. Због тога је неопходно користити отпад као ресурс. Поводом Светског дана рециклаже, који се данас обележава, Министарство заштите животне средине и Програм УН за развој, уз подршку Глобалног фонда за животну средину, наградили су ауторе десет најбољих иновација за развој циркуларне економије у Србији са 783.000 долара.

У Новом Пазару отпад из текстилне индустрије неће више завршавати на депонијама већ ће се користити за нове производе.

„Прикупљени текстилни отпад, који ћемо примарно селектовати и балирати, уступићемо даље на прераду где ће од њега правити фотеље, јастуке, душеке“, каже Суад Љајић из ЈКП Градска чистоћа, Нови Пазар.

Биоотпад – остаци од шљива, малина, купина у општини Осечина, употребиће се за грејање.

„Тај отпад су до сада пољопривредни произвођачи палили. Већ смо кренули у причу да се тај остатак од биљака преузме и дроби, меље и да га користимо као енергију за грејање“, наводи председник Општине Осечина Никола Томић.

За добијање енергије користиће се и остатак воћа у производњи сокова.

Када се осуши, има велику калоричну вредност, 30 осто већу од дрвета, објашњава Зоран Ђурић из компаније „Нектар“:

„То гориво користимо у котларници за ложење и производи се пара која је потребна у процесу производње.“ 

Отпад са фарми уместо да загађује може да се користи као органско ђубриво.

„Од стајњака производимо органско цертификовано ђубриво – неопходно за опоравак земљишта и за сваку биљну културу“, каже Слободан Предојевић из компаније „Мивака“.

Удружење за подршку особама ометеним у развоју „Наша кућа” правиће посуде за доставу хране од рециклираног папира, по јапанској технологији.

„Спојили смо два сегмента проблематична у нашем друштву и екологију и ту социјалну компоненту – интеграцију људи из маргинализованих група“, истиче Аница Спасов из Удружења „Наша кућа“.

Процењује се да Србија годишње губи више од сто милиона евра зато што не рециклира довољно, а рециклира се мање од 10 одсто отпада.

„Сектор рециклаже је важно да унапредимо из више разлога од ресурсне ефикасности, енергетске ефикасности, смањења отпада, смањења загађења – емисије ГХГ, све оно што данас оптерећује животну средину“, закључује пројектни координатор УНДП-а за циркуларну економију Владимир Јовановић.

Министарство заштите животне средине прошле године донело је Програм управљања отпадом и Програм развоја циркуларне економије. Србија у својим документима прихвата и заједнички циљ Европске уније да се до 2035. године рециклира 65% комуналног отпада.

недеља, 07. јул 2024.
26° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару