Слонови као шумари заштитници – како нас чувају од климатских промена

Шума централне и западне Африке, која је друга по величини на Земљи, могла би да изгуби шест до девет процената свог капацитета за „хватање" угљен-диоксида из атмосфере ако нестану заједнице слонова што ће додатно убрзати загревање планете. 

Шумски слонови играју кључну улогу у циклусу штетних материја, „разређујући" крошње прашуме једући брзорастућа виша стабла која хватају мање угљеника. Ово ствара више простора и сунчеве светлости за спорије растуће дрвеће испод које хвата више угљеника из околине. 

„Ако изгубимо шумске слонове, смањићемо све напоре ка ублажавању климатских промена", каже биолог Стивен Блејк са Универзитета Сент Луис у Мисурију. 

„Креатори политика морају озбиљно да схвате важност шумских слонова за ублажавање климатских промена како би се постигла подршка потребна за очување заједнице ових животиња. Улога шумских слонова у нашем глобалном окружењу је превише важна да бисмо је занемарили", додао је Блејк.

Користећи податке из претходних студија, и нове информације прикупљене на терену, тим је анализирао скоро 200.000 записа о обрасцима храњења шумских слонова у Африци, који покривају више од 800 појединачних биљних врста.

Преференција коју слонови имају према дрвећу са нижом густином угљеника изгледа се своди на нутритивну вредност коју добијају од њих, а не на доступност: они су укуснији за животиње и лакши за варење.

Слонови воле слатко воће 

Што се тиче воћа, слонови воле дрвеће веће густине, које има веће и слађе воће. То значи да слонови такође помажу у дистрибуцији семена за ова дрвећа богата угљеником (који апсорбују) територијом шуме. Неке врсте дрвећа не могу ни да преживе без помоћи ових животиња.

„Слонови једу пуно лишћа са дрвећа и праве велику штету. Они ће скинути лишће са дрвећа, откинути целу грану или ишчупати младицу када једу, а наши подаци показују да се већина ове штете јавља на дрвећу са ниском густином депонованог угљеника. Ако има много дрвећа са високом густином угљеника, то је један конкурент мање у борби против климатских промена, елиминисан од стране слонова", наводи Блејк.

Сматра се да сада у дивљини има мање од 500.000 афричких слонова, што је мање од три до пет милиона током прошлог века. Слонова кост је главни разлог за лов и ово драстично смањење, па је тако у неким областима, бројност крда смањена за чак 80 одсто. Осим тога, уништавање станишта и утицај људи и урбанизација уз развој и ширење пољопривредних површина, још више смањују број слонова.

Нова студија наглашава важност заштите афричких слонова, највећих животиња које шетају на Земљи. Они су једна од девет врста мегабиљоједа са телесном масом већом од 1.000 килограма.

Сада има много мање мегабиљоједа него што је било раније, а тропске шуме трпе због тога, кажу истраживачи. У плану су студије које се баве другим регионима и другим врстама, како би се видело на који начин други велики биљоједи попут азијског слона и примата могу утицати на здравље прашуме.

„Слонови су прави шумари. Чувају шуму ,односно стабла са високом густином угљеника и ослобађају је корова а такође обављају огроман посао одржавајући разноврсност шуме", наглашава Блејк.