Обнавља се један од најстаријих паркова у Србији и добија скоро 100 нових стабала

Дрвеће у градском парку у Вршцу који као јавна зелена површина датира из 1797, последњи пут је ревитализовано после Другог светског рата, 1947. године, па је до данас велики број стабала труо и потенцијално опасан за пролазнике.

На парку постоји и табла упозорења да се при јаком ветру, а Вршац је кошавско подручје у парк не улази, јер су ветар и снег од 2012. до 2020. оборили чак 40 стабала.

Након детаљног истраживања, селекције и прегледа, Покрајински завод за заштиту природе одобрио је план ревитализације и почело је уклањање дрвећа.

„Оно што је битно да нагласим да ћемо ми у тој реконструкцији 56 стабала исећи, стабала која нису више физички активна и која представљају опасност, а засадићемо скоро три пута више - тачније 148 стабала и то ће бити фонд од готово 1.000 стабала у градском парку“, каже Велизар Вемић, руководилац сектора одржавања јавних зелених површина.

При планирању садње, водило се рачуна да се не наруши аутентични изгледа парка, пројектованог у мешовитом француско-енглеском стилу.

Поједина стабла су толико стара, да датирају највероватније из времена када је парк оформљен, па је до тих врста тешко доћи.

„Све врсте које ће бити посађене су оне које постоје или су постојале у градском парку. Нажалост, три врсте америчких белих храстова које су 80-их година биле описане од стране професора Шумарског факултета, не можемо да пронађемо чак ни у расадницима у иностранству а можете замислити пре двестотинак година која је то егзотика била, када их ни данас нема. Од тих америчких белих храстова остала су још само два примерка у градском парку“, наводи руководилац службе зеленила у ЈКП 2. октобар, Драгана Сипос.

У току је уклањање трулог и болесног дрвећа, а садња новог планирана је за прву половину фебруара. Набављене су саднице високих лишћара и четинара старе 10 година и високе између седам и девет метара, како би могле да опстану у засени постојећег дрвећа.