Природнa или пластична: Која јелка је боља за животну средину

Дакле, која врста дрвета оставља најмањи угљенични отисак – природна јелка или пластична? Стручњаци кажу – одговор није једноставан.

„Проблем је много сложенији и нијансиранији него што се мисли“, каже за Си-Ен-Ен еколог Енди Финтон, управник Центра за заштиту природе у Масачусетсу.

Ево шта треба имати на уму пре него што се одлучите да ли ћете изабрати праву или вештачку јелку. Уколико пак одаберете јелку са бусеном коју ћете после дочека Нове године засадити, нема разлога да се упуштате у ову дебату.

Предности вештачке јелке

То што ћемо вештачку јелку користити више пута из године у годину наводи на логичан закључак да је ово одрживија опција. Али Финтон каже да ако вештачку јелку користимо шест година, што је отприлике просечно време колико их већина људи чува, ипак ћемо оставити већи угљенички отисак него да смо користили право дрво.

„Уколико бисмо вештачку јелку дуже користили, онда би се та равнотежа променила. Да би се баиланс угљен-диоксда изједначио, требало би да их користимо 20 година“, додаје еколог.

Разлог лежи у чињеници да су вештачке јелке обично направљене од поливинилхлоридне пластике или ПВЦ-а. Пластика се производи на бази нафте и ствара се у петрохемијским постројењима која су највећи загађивачи. Студије су такође повезале ПВЦ пластику са раком и другим ризицима по јавно здравље и животну средину.

Затим ту је и транспорт. Већина вештачких јелки се увози из Кине, што значи да се производи превозе бродовима на фосилна горива преко океана, а затим се пребацују тешким теретним камионима пре него што на крају стигну на полице у продавницама.

Америчка непрофитна организација која заступа произвођаче вештачких јелки, наручила је студију одрживости 2018. године која је установила да је утицај вештачког дрвета на животну средину бољи од правог дрвета ако га користимо најмање пет година.

„Вештачко дрвеће је у студији проучавано са аспекта производње и прекоморског транспорта“, објашњава Џејми Ворнер, извршни директор непрофитне организације. „За праве јелке чији је период култивације у пољу од седам до осам година, у обзир су узети садња, ђубрење и заливање“.

Које су предности правог дрвећа?

У просеку је потребно седам година да се новогодишње дрво у потпуности развије. И док расте, апсорбује угљен-диоксид. Заштита шума и садња дрвећа помаже у спречавању најгорих утицаја климатске кризе тако што уклања из атмосфере гас који загрева планету.

Ако се дрвеће посече или спали, оно ослобађа угљеник који је ускладиштило назад у атмосферу. Али Даг Хандли, портпарол Националне асоцијације за божићно дрвце, каже да је чин сече јелки са плантажа избалансиран јер произвођачи одмах засаде више садница које ће их заменити.

„Када вадимо дрвеће или га посечемо, врло брзо га поново садимо“, напомиње Хандли.

Међутим, ту се поставља питање ко и где сме да сече дрвеће и да ли се спроводи одговорна сеча.

Проблем отпада

Када празници прођу јелке завршавају на депонијама где доприносе емисији метана – моћног гаса који је отприлике 80 пута јачи произвођач ефекта стаклене баште од угљен-диоксида.
Али природне јелке се не морају одложити на депонију и могу да се корисно употребе, а за вештачке не постоји друго решење.

Завршиће на депонијама – где ће им требати више стотина година да се разграде, или ће завршити у спалионицама одакле ће истпустити опасне хемикалије.

Закључак

У сваком случају, било коју одлуку да на крају донесемо, не би требало да нас гризе савест јер постоји још много других начина како да допринесемо ублажавању климатске кризе.

„Постоји толико много других ствари које можемо да урадимо у нашим животима које имају још већи утицај на климу – као што је мање вожње или залагање за политику која промовише обновљиве изворе енергије“, наглашава Финтон. „Уживајте у празницима и усредсредите се на друге аспекте свог живота како бисте умањили утицаје климатских промена.“