Читај ми!

Нови извештај: За пола века - 70 одсто смањене популације дивљих животиња

У последњих 50 година популације дивљих животиња смањене су око 70 одсто, показује најновији Извештај о стању планете Светске организације за природу. Уз упозорење да је стање природе озбиљно нарушено, владе, корпорације и јавност - позивају да се хитно предузму мере како би се зауставило уништавање биодиверзитета.

Јадранско море је изловљено и све је јасније да ће у морима бити више пластике него риба. У нашем региону постоји низ угрожених врста, а најпознатији пример је јесетра, риба која се сматра живим фосилом.

Угрожен је и опстанак вука, медведа и риса. У Србији природа није заштићена ни у националним парковима.

„Имамо град на врху Копаоника, имамо град на врху Златибора, шуме на Копаонику се суше биодиверзитет се тамо смањује имамо податке о томе, због чега, па једноставно сви извори су каптирани и сва вода иде за она насеља, Самоковска река која је у првом степену заштите је сада стављена у цеви... Подаци из наших истраживања то одмах показују, све оно што је ретко и осетљиво, то полако нестаје", каже др Борис Иванчевић из Природњачког музеја.

У Европи и Средњој Азији бележи се најмања стопа опадања популације дивљих животиња - 18 одсто.

Позитивни трендови на нашем континенту бележе се међу птицама и сисарима, док су водоземци, гмизавци и слатководне рибе у опадању.

На нашем континенту видљиви су резултати мера заштите птица и сисара, док се број водоземаца, гмизаваца и слатководних риба и даље смањује.

Глобално, највећи губици забележени су у тропским крајевима, који су иначе најбогатији биодиверзитетом. За пола века популације дивљих животиња у Латинској Америци и на Карибима опале су у просеку за 94 процента.

„Оно што је показао Извештај је да је највећи пад уствари, забележен код слатководних врста. Значи ради се о врстама које су негде везане за реке и језера, и то је заиста драматичан пад од скоро 90 одсто бројности. Оно што је можда најзабрињавајуће у броју врста је код забележио код корала, што је последица глобалног загревања закишељавања океана", изјавио је Горан Секулић, програмски саветник организације WWF Adria.

Извештај показује да су свуда у свету главни узроци смањења популација дивљих животиња деградација и губитак станишта, експлоатација, ширење инвазивних врста, загађење, климатске промене и болести.

Неки од ових узрока утицали су на губитак афричких дивљих животиња од 66 процената током посматраног раздобља, као и на укупан пад од 55 одсто у Азији и Пацифику.

субота, 30. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње