Нашим научницама додељена овогодишња признања „За жене у науци”, а ово су њихова револуционарна открића

Оне су награђене за свој изузетан научни рад из области биохемије и биофизике протеина, науке о храни и материјалима и фармацеутских наука и козметологије.

Младе научнице добиле су и новчани подстицај у вредности од по 5.000 евра, за њихове значајне истраживачке пројекте и као подршку даљем развоју њихових научних каријера.

Престижна међународна иницијатива постоји већ 27 година, а у Србији се ове године обележава јубилеј, 15 година од покретања програма. До данас је на конкурсу за Национална признања учествовало више од 800 младих научница, а њих 44 су награђене у укупном износу од више од 26 милиона динара.

Програм „За жене у науци“ у Србији сваке године награђује три научнице у области природних наука, које се сматрају „научницима сутрашњице“ и представља вид подршке њиховом даљем професионалном усавршавању и подстицај да наставе да се баве науком у Србији.

Храна, козметика и Паркинсонова болест

Ана Салевић је прави иноватор у области биотехничких наука. Њен научноистраживачки рад усмерен је на то како да пољопривредни отпад, попут остатака воћа, поврћа или житарица, претвори у драгоцену сировину.

Оно што би обично било бачено, Ана користи за стварање угљеничних тачака које постају кључне компоненте у активним и паметним амбалажним материјалима.

То значи да њена амбалажа није само омот, већ има способност да продужи свежину хране, заштити је од кварења и чак сигнализира њен квалитет, чиме се смањује бацање хране и отпад од амбалаже.

Њена истраживања обухватају и издвајање корисних биоактивних једињења из природних извора (лековито биље, воће) и њихово инкорпорирање у биоразградиву амбалажу или функционалне додатке храни. Циљ је јасан: унапређење квалитета и безбедности хране, истовремено чувајући животну средину.

Истраживања Јелице Милошевић усмерена су ка разумевању улоге протеина у развоју тешких неуродегенеративних болести попут Паркинсонове болести. 

Њен научни фокус је на биохемији и биофизици амилоида – посебних протеинских агрегата, који су повезани са бројним патолошким стањима, пре свега онима која погађају мозак,  а кроз своју докторску дисертацију је заједно са својом менторком отпочела прво истраживање амилодиних агрегата на структурном и биофизичком нивоу у нашој земљи.

Јеличин пројекат истражује „Полиморфизам амилоидних фибрила алфа-синуклеина“. Шта то заправо значи? Протеини, укључујући и алфа-синуклеин су динамични молекули променљиве структуре.

Понекад, из различитих разлога, протеини могу погрешно да се увију и формирају нерастворне агрегате – амилоидне фибрилне. Јелица истражује зашто агрегати могу да поприме различите облике (полиморфизам) и како те различите форме утичу на њихову токсичност и стабилност.

Разумевање ових различитих структура је од виталног значаја, јер је доказано да се током прогресије Паркинсонове болести у организму појављују различити облици фибрила алфа-синуклеина.

Милица Мартиновић користи природне сировине и еколошки прихватљиве технологије екстракције, као што је ултразвучна екстракција уз примену природних еутектичких смеша као „зелених екстрагенаса".

Ове иновативне методе омогућавају добијање екстраката из биљака који су богатији активним једињењима, са супериорнијим антиоксидативним потенцијалом и израженијим биолошким активностима (против хиперпигментација, упала и црвенила).

Oна инкапсулира ове биљне изолате у наноносаче попут липосома, што повећава њихову стабилност и побољшава компатибилност са кожом.

Резултат Миличиног рада су дермокозметички производи са бољим безбедносним профилом, повећаном ефикасношћу и изванредним сензорним карактеристикама, показујући да је будућност козметике у хармонији са природом и науком.