Липицанери, грациозан ход у филму и на просидби, фијакери, чезе, таљиге

Знатижељни погледи дочекују нас на улазу у царство липицанера. Ова ждребад, одвајањем од мајки, прошла су тек први корак у одрастању, а прилику да начине други имаће кад прославе трећи рођендан.

„Кад сазре креће дресура, почињемо са ложирањем коња, касније коњ добија опрему кад већ мало научи на ложу, опрема се спреже и креће тренинг у запрези. Кад коњ научи у запрези да вуче кола, идемо на чуњеве за такмичарски део", рекао је тренер коња Бранислав Будимировић.

А такмичарски дух липицанера проради још на домаћем терену, па поједини уместо да вежбају, тренирају живце онима од којих уче.

„Обично покушава да не одради вашу команду коју добије онда мораш да га казниш да би он схватио да то може, али неки попусти, а неки не, неки буде тврдоглав хоће увек по његовом, па како буде, а опет неко мора да попусти тренер или коњ, а обично попусти коњ јер је тренер упоран", истакао је тренер.

Упознајемо и тренерима омиљеног коња, којег упорност краси само на такмичењима. Вишеструки шампион, петнаестогодишњи Батоста рођен је на Новосадском сајму, а осим спортске, има и озбиљну глумачку каријеру.

„Нема недеље када не иде на неко статирање, он је као манекен", рекао је Миленко Радаковић, власник ергеле.

У колико серија и филмова је учествовао?

„У много. Санта Марија, Зона Замфирова први део, други, Мирис кише, Јесен, Чарапе за Краља Петра, Заспанка за војнике... направили смо 29 филмова, а да не причамо о спотовима", истакао је власник ергеле.

Нешто нам је нервозан Батоста?

„Па чим почнемо да причамо о филму он се спрема", каже Миленко Радаковић.
Уз нашег домаћина, коњи су каже, од самог рођења. Игром случаја рођен је у штали, деда му се бавио коларством и чувао коње, а и он сам је једно време био кириџија. Са узгојем липицанера почео је пре двадесетак година и данас их на својој ергели има око 130. Поред коња, места има и за бројну колекцију запрежних возила.

Осим на тркама запрега, прилику да покажу утренираност и грациозан ход, липицанери имају и на бројним парадама и манифестацијама. Отуда и не чуди што свака ергела има мноштво фијакера, чеза и таљига. А наш домаћин и снег дочекује спреман. Тада на сокак са својим коњима излази у санкама и то не било којим већ Титовим из шездесетих година.

Сва изложена возила су у возном стању, а међу њима се посебно издваја једно из 1726.године које је иако исправно, искључиво експонат.

„Имамо два, три возила која не извозимо. Ово је Титов фијакер, он је код мене 25, 26 година и можда је четири, пет пута изашао.То чувамо. Имам возила која су стара 70 година, берба грожђа са асурама, имамо возило којим је момак ишао да проси девојку, специјално су се правила возила за просидбу девојке, имамо радна возила, теретна возила за вучу из њиве, за бербу кукуруза, ловачко возило. Такође имам и дедино возило које је правио кад је био момак и дан данас је то возило код нас у нашем власништву тако да то ми је малтене једно од најдражих возила", рекао је Миленко Радаковић, власник ергеле.

А ту су и такмичарска возила новије генерације, са којима Миленко и његови коњи излазе на бројне мегдане. Све то од недавно, потпуно бесплатно могу да виде и бројни посетиоци у оквиру туристичке понуде Сурчина. А како се у госте не иде без поклона, пожељно је понети шаргарепу, јабуку или коцку шећера.