Завршен 69. Међународни сајам књига

Завршен је 69. Међународни београдски сајам књига, одржан под слоганом „Речи граде свет“. Током девет дана представљена су нова књижевна и стручна издања, организована су гостовања домаћих и страних аутора, додељене књижевне награде и приређен програм посвећен туниској култури и књижевности.

Овогодишњу манифестацију, међутим, обележиле су и другачије околности у односу на претходне године. Забележен је мањи број посетилаца, док је више од 40 издавача наставило бојкот због незадовољства организацијом Сајма и одсуства представника издавачке струке у управљачким телима манифестације.

На Сајму је учествовало 300 директних излагача. Док су поједини издавачи одлучили да ипак представе своја издања, други су сматрали да је бојкот начин да укажу на проблеме у организацији.

Бојкот поделио издаваче, посетиоци приметили мању гужву

Међу учесницима је била и „Православна реч“, овогодишњи издавач године. Како наводе, одлучили су да наступе јер Сајам представља важну културну манифестацију у региону и прилику да читаоцима представе своја издања.

„Одлучили смо управо зато што је Сајам велика културна манифестација у целом овом региону и ми можемо управо на Сајму да представимо наша издања. Наша издања су капитална, обимна, захтевају излагање на Сајму и захтевају да дођу читаоци и погледају каква су то издања“, наведено је из „Православне речи“.

С друге стране, из „Геопоетике“, која је бојкотовала манифестацију, поручују да су проблеми у организацији достигли тачку на којој је неопходна промена.

„Преостало нам је заправо да у својим чврстим уверењима покажемо да више овако не може. Треба знати да Сајам припада издавачима, а предузеће и разне струке које нису наше биле су у функцији газдовања Сајмом, што је недопустиво. Те крајње границе које смо доживели сада су кулминирале и предстоји нам да га обновимо“, истакли су из „Геопоетике“.

Посетиоци су имали различите утиске о овогодишњој понуди. Поједини су истицали да је избор књига био занимљив, док су други приметили да је било мање људи него претходних година. Међу онима који су дошли на Сајам било је и посетилаца заинтересованих за издања Српске православне цркве и књиге посвећене Хиландару.

Лордан Зафрановић представио „Анатомију зла“

Специјални гост овогодишњег Сајма био је филмски редитељ Лордан Зафрановић, чија је књига „Анатомија зла“ представљена публици. У сабраним интервјуима обухваћене су теме које су обележиле његово стваралаштво, међу којима је и страдање у Јасеновцу.

Зафрановић је говорио о томе како је посета Јасеновцу утицала на њега и подстакла га да се бави истраживањем зла кроз филм.

„Давно сам посетио Јасеновац и био сам заиста импресиониран злом, огорчен на људе који су то направили. То су били људи који су живели око мене и хтео сам да кажем да нисмо ми то. Како сам већ био редитељ који је знао филмске алате, ставио сам их у функцију да се то истражи и прикаже. Једино филм може да материјализује зло“, рекао је Зафрановић.

Земља почасни гост била је Тунис. У Народној библиотеци Србије приређена је изложба „Срби у Тунису 1916–1919“, заснована на истраживању туниског историчара Алија Аита Михуба. Изложба је посвећена судбини српских војника који су током Првог светског рата боравили у Тунису.

Михуб је испричао да је до истраживања дошао случајно, током рада на једној другој теми у свом родном граду Бизерти. У регистру умрлих за период од 1916. до 1917. године пронашао је велики број имена српских војника.

„Године 2014, током једног истраживања у свом родном граду Бизерти, наишао сам на регистар умрлих од 1916. до 1917. године. Тамо је био велики број имена српских војника, а ја нисам ни знао да су они боравили у Бизерти за време Првог светског рата“, навео је Михуб.

Наредне године Међународни београдски сајам књига требало би да обележи јубиларно, 70. издање.