Корњача која се стално осмехује више није на рубу изумирања

Бурманска корњача карактеристична је по изразитим очима и стално извијеним уснама "у осмех". Као одрасла јединка може бити дугачка је и до једног метра.

Број бурманских корњача порастао за више од 1.000 после једног амбициозног програма заштите који је трајао последњих 20 година.

Врста иначе живи само у речним системима Мјанмара и 2000. године се сматрала кандидатом за врсту на рубу изумирања.

Међутим, баш у том временском периоду, купљен је један живи примерак "корњаче са осмехом" на кинеском тржишту дивљих животиња, који је сада у поседу једног америчког сакупљача корњача.

Убрзо након тога, научници су случајно наишли на две преостале популације ових животиња у дивљини током теренских истраживања.

Формирали су посебан програм заштите да би покушали да спасу ову занимљиву врсту.

Као резултат, животињи сада више не прети заборав и не сматра се угроженом.

Већина ових коењача се гаји и чува држи у контролисаним условима, а тек мали број је пуштен у дивљину током последњих пет година.

Стивен Г. Плат, херпетолог из Друштва за заштиту дивљих животиња, водио је кампању за успостављање узгојног програма.

"Да нисмо интервенисали на време, ове корњаче једноставно не би више било", рекао је Плат.

Женке ове врсте су веће од мужјака, док мужјаци током животних периода пролазе кроз запањујућу промену боје тела, нарочито током сезоне размножавања.

Обично су им главе зелене, али када покушавају да нађу партнерку, главе постају више жуте са упечатљивим црним детаљима.

Нова студија сада је први пут могла да опише и фотографише младунце ове мало познате речне корњаче.