Осим што ће вам украсити дом, венци од цвећа могу имати и магијску моћ

Да ли вам је познат слатински цвет или гмелинова травуља – вишегодишња биљка метличасте цвасти која расте на заслањеном земљишту и цвета од јула до септембра. Насељава источну Европу, источни Сибир, а у Србији је заступљена у Банату, Потисју и Подунављу. Овај панонски је ендем и заштићена врста биљке.

Лето је на измаку. То је време када се, између Велике и Мале Госпојине, у такозваној Међудневници, сакупљају лековите траве за које се верује да су тад најмоћније. Праве се и венци од цвећа.

Приликом формирања венца цвеће не мора бити скроз суво, тако ће се и лакше уклопити и неће се ломити. Потребно је бирати контрасне боје и што разноврсније цвеће различитих величина јер ће тако венац бити веселији.

У српској традицији венац има вишеструку симболику. Везан је за годишње обичаје, али прати и човеков животни циклус – рођење, живот, нестајање и поновно рађање.

„Од Божића од зимзеленог дрвећа или биља и стављао се на кошнице да би се ројиле пчеле током читаве године. Затим уочи Ђурђевдана, на бељани петак, рано ујутру су одлазиле жене и уз песму брале цвеће и онда су се сплитали венци који су били намењени највише не само за здравље, јер се потапало и купало преко тога, него и за стоку и све што је било битно за егзистенцију домаћинства. Венац на кућна врата се ставља на Ивањдан и некада се у мултиетничким срединама по њему знало да улазите у српску кућу“, наводи етнолог, Весна Марјановић.

Цвеће папирно-сламнате структуре није тешко гајити. Потребно је умерено плодно, добро дренирано тло богато калцијумом, а да би било много великих цветова потребно је доста сунца.

Венац од цвећа може бити леп украс на неком зиду или вратима. Једино је важно да не стоји директно излозен сунцу, како боје не би избледеле.