Климатске промене се не шале – несташица воде за пиће у Немачкој

Улрихштајн је град на највећој надморској висини у немачкој покрајини Хесену. Налази се на 614 метара. Ако се гледа питома зелена околина никад се не би рекло да ту постоје огромни проблеми са водоснабдевањем.

Тамошњу идилу већ недељама нарушава бука великих грађевинских машина. Фирма специјализована за проналажење воде покушава да нађе нове подземне изворе. Тај пројекат је споран.

Несигурност и велики напори

Геолози кажу да на месту у Улрихштајну на којем се сада обављају бушења – воде нема! Фирма која обавља радове тврди супротно.

Та ситуација забрињава градоначелника Едвина Шнајдера: „Никада не бих ни помислио да ово нама може да се догоди“.

А чуо је да и нека друга места у Таунусу, том брдском подручју у Хесену, имају проблема с водом. И чуо је такође за проблематичне регионе у Доњој Саксонији на истоку Немачке.

Проблем у Улрихштајну је следећи: шест извора који већ стотину година питком водом снабдевају око 3.000 становника, налазе се на дубини од само два до три метра. И полако пресушују.

Они тренутно могу да дају само још четири кубна метра воде на сат. А потребна је двострука количина.

Тамо не могу да се изграде речне бране помоћу којих се у Немачкој обезбеђује 30 одсто питке воде. Тој општини, као и преосталих 70 одсто, преостају само подземне воде.

Разлози за несташицу воде

Градоначелник Шнајдер без много размишљања може да наведе разлоге. Улрихштајн се налази на развођу река Рајне и Везера.

„Ту вода једноставно отиче, а у нашем региону има све мање хладних зима.“ Због тога водостај подземних вода који падне лети не може зими да се опорави.

Градоначелник каже да уз све то град Франкфурт покрива трећину својих потреба из околног брдског подручја Фогелсберг: око 40 милиона кубних метара.

„Када је Франкфурт позвао своје грађане да за време летњих врућина заливају дрвеће у граду и да људи за то користе воду из славине, стварно сам се наљутио“, каже Шнајдер.

У исто време, добио је и вест да једно бушење у Улрихштајну на дубини од 120 метара није дало никакве резултатe. Нема воде.

А за та бушења која коштају 150.000 евра нема финансијских субвенција – ни од покрајине, ни од савезних власти. Улрихштајн мора те трошкове да обрачуна у цену воде за грађане.

Град сада испитује додатне могућности и одлучио се за преградњу и модернизацију два од укупно осам постројења за пречишћавање отпадних вода. За два милиона евра.

Додатно би вода могла да се допрема из суседног места каналом дугим 4,5 километара. Градња тог канала коштала би 650.000 евра. Градске власти још увек оклевају а време истиче.

Док једни штеде, други граде базене

На крају су од једне транспортне фирме затражили да им дâ цистерну за млеко. У њој се шест пута дневно допрема око 60.000 литара воде и испушта у резервоар у Улрихштајну.

Тако се ради по пола године, а почело је већ током прве сушне године 2018. Поред тога, грађани су замољени да штеде воду. Нема заливања траве, нема воде за оно што није неопходно.

Клаус Крафт је посебно погођен. Он већ годинама у Улрихштајну има перионицу веша и дневно му је потребно око 12 кубних метара воде.

Конкуренција је велика. „Због тога не могу да повећане трошкове наплатим кроз цену чишћења.“

Тренутно један кубни метар питке воде и отпадних вода кошта 10 евра. То је два до скоро три пута више него у другим градовима.

Једна дугогодишња становница Улрихштајна каже да су велики проблеми почели тек пре три године. „Изненада више није било притиска у цевима.“

Правила за штедњу воде се поштују, уз мање изузетке. Нови изазов представљају базени који се у задње време граде у двориштима. Све их је више.

То потврђују и из Савеза за базене и велнес и кажу да је потражња у доба короне порасла за скоро 3.000 одсто.

Људи мање путују па желе код куће да имају угођај као на одмору. А то наравно повећава потрошњу воде.

Изгледи за будућност

На крају је једно још дубље бушење у Улрихштајну крунисано делимичним успехом. Из дубине од 200 метара додуше не долази толико воде колико се прижељкивало, али за сада је довољно за прелазни период.

У граду нико не може да каже на колико година ће ова инвестиција од 800.000 евра стварно да реши проблем. Људи гледају на прогнозе стручњака за водоснабдевање.

Биолог Карстен Ринке из центра за еколошка истраживања „Хелмхолц“ каже да би становници Немачке морали да се припремају за даље несташице воде.

Ринке истиче да су техничке иновације и штедња од 1990-их година смањиле дневну потрошњу воде са 147 на 123 литра по глави становника.

Савезни уред за заштиту становништва и помоћ у катастрофама (ББК) указује на актуелне анализе климатских ризика и уочава „проблеме у снабдевању питком водом“ – не у читавој Немачкој, али сигурно у појединим регионима на истоку и западу земље.

Савезна министарка за заштиту животне средине Свења Шулце (СПД) намерава да у пролеће 2021. организује „дијалог о води“ с представницима власти на савезном, покрајинском и општинском нивоу.

Они би требало да расправљају о томе како обезбедити стабилно снабдевање водом. Као основа за дискусију биће припремљена и опсежна „стратегија за воду“.