Једине се рађају са роговима, имају најдужи врат и реп – Данас је Светски дан жирафа

Жирафе су у сродству су са јеленима, антилопама и говедима, али спадају у засебну фамилију Giraffide, у коју још спада њихов најближи рођак окапи. Живе на простору од Чада до Јужне Африке.

Реч „жирафа“ вероватно потиче од арапске речи зa „скуп, сакупљање“ (животиња), или само „висок“. Ипак, реч у српски није дошла из арапског, већ преко посредног старофранцуског girafe.

Мужјаци могу бити високи од 4.5 до 5.5 метара и тежити до 1.360 килограма. Рекордна маса једног мужјака је износила приближно 2.000 килограма, а висина 5.87 метара. Генерално, мужјаци су крупнији од женки, које су ниже од 70 до 100 центиметара.

Да би се крв пумпала све до главе и доводила кисеоник до мозга, потребно је и посебно срце које је код жирафе дугачко 60 центиметара, тешко више од 11 килограма (25 пута веће од човековог), и пумпа 60 до 75 литара крви у минуту. И крвни притисак двоструко је већи него код човека.

Захваљујући једном веома истанчном систему залистака који подешавају артеријски и венски крвоток, као и због веома растегљивих зидова крвних судова који натапају мозак, жирафе не падају у несвест кад нагло подигну главу.

Занимљиво је да су жирафе једине животиње које се рађају са роговима и имају најдужи реп међу копненим сисарима, око 2,4 метара. Оба пола имају рогове, мада су рогови код женки мањи. Код мужјака, калцијум се таложи на костима лобање током целог живота правећи нове израштаје. Рогови расту, пре свега, на челу, око очију и на носној кости, па глава током година постаје све крупнија и тежа. Очи жирафе су крупне и смеђе, заштићене дугим и црним трепавицама.

Жирафе поседују тачке које прекривају цело тело, осим доње делове стомака. Не постоје две жирафе са истим распоредом шара на телу.

Имају дугачке и снажне вратове, прекривене гривом коју чине кратке и оштре длаке. Врат чини само седам пршљенова, као и код других сисара, али они код одраслих јединки могу да буду широки и до 28 центиметара. Тако врат може да достигне и два метра. Ове животиње такође имају незнатно издуженије предње ноге, око 10 одсто дуже него задње.

Жирафа се храни лишћем и грањем дрвета мимозе и акације. Брсти круну акације и притом бира спољне, младе листове који имају два пута више хлорофила, протеина и шећера од оних у унутрашњости круне. Могу да поједу 63 килограма лишћа и гранчица и попију око 30 литара воде дневно.

Жирафин корак је елегантан, али може прилично брзо да трчи, и до 60 километара на сат. Али, не дуго, јер при једном удисају узима само 12 литара ваздуха.

Одрасла жирафа се брани шутирањем ногу великом силином. Један једини ударац копитом може да смрска лобању лава, или му поломи кичму.

Током дана проводе склупчане само два-три сата. За сан издвоји веома мало времена – од 10 минута до највише два сата за један дан. То је најкраће време проведено у спавању од свих сисара.

Верује се да су жирафе скоро потпуно неме. Сам жирафин гркљан, односно предео гркљана у коме су смештене гласне жице, скоро је потпуно неразвијен. Ипак, иако генерално тихе и нечујне, могле су се чути како грокћу, фркћу и мучу. Скорија истраживања су доказала да животиње комуницирају на нивоу инфразвука.