Скоро два милиона година стара вилица откривена у Грузији могући доказ о првим људима који су напустили Африку

Откриће, које је објавила Грузијска националне агенције за очување културног наслеђа, баца ново светло на еволуцију нашег рода и „очекује се да открије разлоге за миграцију раних хоминина из Африке“, рекао је археолог Ђорђи Бидзинашвили са Државног универзитета Илија у Тбилисију за Лајв сајенс.

Бидзинашвили од 2020. године води ископавања на локалитету из раног каменог доба Орозмани, око 100 километара јужно од Тбилисија, престонице Грузије. У тим раним ископавањима, истраживачи су пронашли камене алате поред костију древних животиња, као и један зуб хомо еректуса који су откопали 2022. године.

Хомо еректус је еволуирао пре око два милиона година у Африци. Био је први људски предак који је напустио Африку и истраживао делове Европе, Азије и Океаније. Најранији фосилни докази овог путовања потичу са локалитета Дманиси, који је удаљен свега 19 километара од Орозманија.

У студији из 2011. године, хемијско датирање токова лаве изнад Дманисија и Орозманија показало је да су локалитети приближно истог периода – између 1,825 и 1,765 милиона година старости.

Ископавања у Дманисију током претходне три деценије открила су више од 100 фосилних костију, укључујући пет лобања. Ти скелети су показали да су најранији хоминини који су напустили Африку били знатно нижи и имали мање мозгове од хомо сапијенса.

Скелети из Дманисија су у почетку добили назив врсте хомо георгикус, али се данас углавном сматрају најранијим познатим јединкама хомо еректуса у Евроазији.

До сада, фосили из Орозманија, који укључују само један зуб и једну делимичну вилицу, нису бројни као они у Дманисију. „Пошто још нисмо очистили вилицу, она није упоређена са зубом из Орозманија из 2022“, рекао је Бидзинашвили,

Али откриће фосила у Орозманију сугерише да Дманиси није био јединствен локалитет. Неколико раних људских група можда се населило на Кавказу убрзо након напуштања Африке.

„Видимо да ово кретање ка Грузији није био изолован догађај, већ је можда постојала шира распрострањеност хомо еректуса“, рекла је Карен Бааб, биолошка антрополошкиња са Универзитета Мидвестерн у Глендејлу, Аризона, која није учествовала у истраживању.

Научници сада покушавају да утврде који локалитет је старији.

„Док не добијемо нове датуме, не можемо ни потврдити ни демантовати да ли су људски фосили из Орозманија старији од оних из Дманисија или су савремени. До краја године ћемо знати“, рекао је Бидзинашвили.