Јужни пол је некада прекривала густа прашума

Од када сазнамо први пут за Јужни и Северни пол опште је схватање да су то делови света у којима клима није баш гостољубива за живи свет. И то је тачно. Иако постоје неке врсте животиња које Антарктик зову домом, постоје добри разлози зашто се људи и већина другог живог света држе подаље од леденог континента.

Није се одувек радило о хладним пустошима, међутим. У давној прошлости наше планете, услови за живот били су веома другачији у односу на данашње.

Средином креде, пре око 90 милиона година, густа концентрација угљен-диоксида у атмосфери довела је до виших глобалних температура, топећи поларне капе и подижући ниво мора и до 170 метара у односу на данашњи.

Како је Јужни пол изгледао у таквом свету. Научници могу да нам одговоре на то питање.

Пре три године експедиција на броду „Поларстерн“ у Амундсеновом мору извела је бушења тла испод морског дна око 900 километара од Јужног пола.

Узорке које су извадили, посебно на дубини од 30 метара, драстично су у супротности са саставом седимента ближе површини.

„Током првобитне процене на броду, необична боја слоја извађеног седимента одмах нам је упала у очи. Прве анализе упућивале су да смо на дубини од 27 до 30 метара испод океанског дна открили слој који је формиран на копну, а не у океану“, каже геолог Јохан Клагес са Института „Алфред Вегенер" у Немачкој.

Фасцинантно откриће

До тада нико никада није из периода креде извадио узорак седимента из земље на толико географски јужно на Земљи. Међутим, оно што су детаљнијом рентгенском компјутеризованом томографијом открили их је све изненадило.

Анализе су показале деликатну и сложену мрежу фосилизованих корена биљака. Микроскопске анализе откриле су постојање полена и спора, што све указује на презервиране остатке древне прашуме која је постојала на Јужном полу пре око 90 милиона година.

„Бројне врсте биљних остатака наводе нас на закључај да је западни Антарктик тада био густа, мочварна шума под данашњим стандардима умереног појаса, слична оним које се могу пронаћи данас на Новом Зеланду“, каже палеоеколог Улриџ Салцман са Универзитета у Нортрумбрији.