Рециклажа у Аустрији – донесеш смеће, однесеш књиге
Недалеко од Доплерове али и Моцартове куће (генији су били су комшије), у близини дворца Мирабел, где су свакодневно тематски концерти, и продавнице са скупим сокнама од вуне алпских оваца, Салцбург је сместио још један центар који такође окупља велики број људи. То је депонија у коју се улази кроз јединствену – библиотеку.
На улазу у центар за прикупљање отпада – библиотека. Ето прилике за размену старих књига. Дакле, не иде баш све на рециклажу.
„Грађани могу понети своје старе књиге и однети са собом друге књиге. Идеја је да се прочитане књиге не бацају, већ да се бесплатно ставе на располагање другим људима. У складу са духом циркуларне економије, производи остају у животном циклусу производа дуже”, рекао је за Интернет портал РТС-а др Јирген Вулф-Гегенбаур, директор Центра.
Сабирно место за прикупљање и сортирање отпада у Салцбургу ради већ 30 година, стално ширећи капацитет. Данас заузима површину од око 6.000 квадратних метара. Скоро свака општина у покрајини Салцбург има сличан центар.
Испред посебно организованих прилаза према категорији смећа, смењују се они који доносе старе фотеље, шут, старе лампе, бојлере, лекове којима је истекао рок употребе, батерије, посуђе, кутије…
Доносе се и и коришћено уље из домаћинстава, маст и путер са истеклим роком… Убрзо ће постати биодизел.
Према резултатима прикупљања старих електричних уређаја, Аустрија заузима водећу позицију у ЕУ. Прописано је да се они морају одвојено одлагати – или се предају продавцу приликом куповине новог, и продавац је у обавези да га преузме, или се носе у рециклажне центре.
Тако се материјали као што су калај, тантал, волфрам или злато, који су неопходни за производњу мобилних телефона, рачунара... поново користе.
Сортирање је у салцбуршком рециклажном дворишту толико прецизно, да се у посебним депоима чува лишће, а у посебним, на пример, гране и гранчице које су грађани донели.
Др Вулф-Гегенбаур објашњава и идеју о поновној примени таквог органског отпада као специфичном циклусу. Каже да се опало лишће, трава и сличан отпад који грађани донесу, прерађују у неколико производних корака у компост, који се затим као природно ђубриво бесплатно дели становницима који га потом опет користе у својим баштама.
Блискост са грађанима, која вероватно подстиче сарадљивост, обезбеђује и редован одлазак запослених из Центра на терен. Сваког четвртка посебна служба отвара штанд за отпад на градској пијаци.
„Грађани који долазе на пијацу могу да предају и проблематичне материјале, односно отпад. Не морају да долазе у рециклажни центар. То помаже и старијима јер не могу сви да дођу до Центра. Овако им је лакше, долазимо ми до њих. Тако су сигурни да проблематични отпад предају на право место, и да ће он бити третиран на еколошки начин“, каже директор Центра.
Швајцарски модел контејнера
У Салцбургу све више стамбених заједница са конвенционалних контејнера за смеће, прелази на систем подземних контејнера. Скоро сви нови објекти, и они у изградњи користе такав начин одлагања смећа. Идеја потиче из Швајцарске.
„Град Салцбург је био први град који је ову идеју донео у Аустрију. Предност таквих контејнера је што се под земљом могу сакупљати веће количине смећа, што значи да се интервали сакупљања могу продужити, што значи економску предност за компанију. Штеди се и простор, а и све је мање контејнера испред зграда, што и није баш леп призор у већим насељима“, додаје др Вулф-Гегенбаур.
Када стигне у Центар, сав достављени отпад се проверава и евидентира, а потом шаље разним рециклажним погонима широм Аустрије. Пресовање савременим системом смањује трошкове транспорта и до два пута, а посебна изолациона заштитна ограда неутралише буку из Центра.
Годишње се рециклажном центру преда око 12.000 тона отпада од чега се 75 одсто рециклира. Највеће количине отпада су заправо мешовито дрво (2.800 тона годишње), кабасти отпад попут комада намештаја (1.644 тоне годишње), и грађевински отпад (1.193 тоне по години).
*Текст је реализован у оквиру програма Делегације ЕУ у Србији „Пулс Европе“
Коментари