Први контакт са ванземаљском цивилизацијом биће потпуно другачији од онога што очекујемо

Према подацима из нових истраживања, мало је вероватно да ће први контакт личити на наведене примере. Не само зато што је могуће да су потпуно нереални, већ због онога што би могло мотивисати другу врсту да нас контактира и како то мења сигнал посматрања који користе да објаве своје присуство.

Нови истраживачки чланак под називом Есхатска хипотеза аутора Дејвида Кипинга биће објављен у Monthly Notices Краљевског астрономског друштва.

Кипинг је добро познат у круговима научника који се баве свемиром јер је директор Лабораторије за „кул" светове на Универзитету Колумбија. Такође је аутор садржаја популарног Јутјуб канала под називом Кул светови. „Кул светови“ се фокусирају на егзопланете, технологије али и ванземаљску интелигенцију (ЕТИ).

У новом раду, Кипинг објашњава да прво откривање астрофизичког објекта обично није репрезентативно за целокупни тип. Уместо тога, како објашњава, прво тежимо да детектујемо ствари уз опсежне  опсервације, због наших метода детекције и пристрасности. Историја астрономије је пуна таквих примера, наводи Кипинг.

Тако историја откривања егзопланета илуструје овај феномен. Прве егзопланете су пронађене почетком 1990-их, кружећи око пулсара. Али сада знамо да оне нису биле репрезентативне.

У Насиној архиви егзопланета, која садржи попис више од 6.000 егзопланета, мање од десет је пронађено око пулсара. Откривени су зато што су пулсари попут изврсно темпираних космичких светионика, а егзопланете у орбити значајно су измениле то изврсно време. То није имало никакве везе са тим колико је ових врста планета много. То важи и за звезде које можемо видети голим оком.

У зависности од околности, на ноћном небу можемо видети око 2.500 звезда. Око једне трећине њих су еволуирани џинови. Али ни близу једне трећине свих звезда нису еволуирани џинови; само је њихов посматрачки сигнал толико јак. Наша пристрасност детекције голим оком тера их да искачу ка нама, док је наш најближи сусед невидљив јер је црвени патуљак, веома заступљена врста звезде.

Кипинг проширује овај феномен досадашњих опсервација човечанства – на могући први контакт са ванземаљцима.

„Ако је историја некакав водич, онда ће можда и први потписи ванземаљске интелигенције бити веома атипични, гласни, бучни примери њихове класе“, пише он и указује на супернове као аналогију. Оне су изузетно светле и лако се посматрају јер су у процесу завршетка свој постојања.

„Мотивисани овим, предлажемо Есхатску хипотезу: да ће прво потврђено откривање ванземаљске технолошке цивилизације највероватније бити атипични пример, онај који је необично „гласан“ (тј. производи аномално јак техно-потпис) и вероватно у пролазној, нестабилној или чак терминалној фази", наводи Кипинг у новом чланку.

Јесмо ли цивилизација „у опадању"

Ти гласни сигнали у Есхатској хипотези могли би бити нуспроизвод неке цивилизације у опадању. Неки научници су предложили да људска цивилизација постаје нестабилна због климатских промена и да би загревање климе и њен растући садржај угљеника, као и други хемијски загађивачи, ванземаљци могли посматрати као гласан техно-потпис цивилизације у опадању. Ти сигнали у хипотези могли би бити и сврсисходан, несумњив вапај за помоћ.

Кипинг се пита да ли је чувени сигнал „Вау!“ из 1977. године могао бити веома гласан вапај за помоћ цивилизације која се приближава сопственом крају.

Есхатска хипотеза има последице на начин на који тражимо и разумемо ствари у космосу, посебно техно-потписе. Највероватније је да ћемо детектовати гласне сигнале који нису репрезентативни за ванземаљску популацију, ако тако нешто постоји.

„У практичном смислу, Есхатијска хипотеза сугерише да би нам истраживања широког поља и високе каденце, оптимизована за генеричке транзијенте, могла понудити најбоље шансе за откривање таквих гласних, краткотрајних цивилизација“, пише Кипинг.

Кипинг каже да долазимо до тачке где је небо под сталним надзором у нашем временском домену. Опсерваторије попут опсерваторије Вера Рубин и Слоуновог дигиталног истраживања неба континуирано прате промене на небу.

Ово је пожељније за детекцију атипичног сигнала који ће највероватније бити наша прва детекција ЕТП-а.

„Уместо циљања уско дефинисаних техно-сигнатура (потписа) есхатске стратегије претраживања би уместо тога дале приоритет широким, аномалним транзијентима – у флуксу, спектру или привидном кретању – чије је луминозности и временске скале тешко ускладити са познатим астрофизичким феноменима“, пише Кипинг.

„Дакле, напори за откривање агностичких аномалија понудили би предложени пут напред“, закључује он.

Постоји мноштво разлога зашто први сусрет човечанства са другом цивилизацијом неће бити у облику гигантских инвазионих бродова који лебде изнад наших градова, доброћудних еволуираних бића која долазе да нас спасу или чудних истраживача из неког мрачног забаченог дела космоса. То су фантастичне научно-фантастичне идеје које привлаче нашу пажњу претераним осећајем драме. Али су ипак забавне, зар не?

Уместо тога, вероватно ће то бити веома гласан (изненадан, бучан), веома нетипичан сигнал са неког другог места у космосу.

„Историја астрономских открића показује да многи од најдетектабилнијих феномена, посебно првих открића, нису типични чланови своје шире класе, већ ретки, екстремни случајеви са несразмерно великим посматрачким потписима“, пише Кипинг.

Чланак је објављен у часопису Universe Today.