Јеленковић: Живимо у свету који је Тесла видео пре више од једног века

Манифестација Дани Николе Тесле у Београду подсетила је на човека који је променио свет и на његову везу са Београдом и Србијом. Ове године обележава се 170 година од Теслиног рођења. Програм је окупио научнике, уметнике, ученике и поштоваоце његовог дела.

Никола Тесла је и данас једна од најпрепознатљивијих личности светске науке, не само због револуционарних открића која су обликовала модерну цивилизацију већ и због визија које су далеко превазишле његово време, истиче гост Јутарњег програма, Владимир Јеленковић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле.

Према његовим речима, Теслин значај не исцрпљује се у чињеници да је човечанству подарио технолошке основе Друге индустријске револуције.

„Његови мотори наизменичне струје, асинхрони и синхрони, као и систем производње, преноса и дистрибуције електричне енергије, и данас осветљавају свет и покрећу безбројне уређаје широм планете“, истиче Јеленковић.

Оно што Тесли, међутим, даје посебну актуелност у 21. веку јесте способност да предвиди технологије које данас сматрамо свакодневним.

„Пре свега, то је даљинско управљање. Данас често говоримо о дроновима, али Теслино откриће има безброј мирнодопских примена – од управљања кућним уређајима до различитих система аутоматизације. Истовремено, он је предвидео и доба телекомуникација у којем живимо“, објашњава Јеленковић.

Подсећа да је Тесла већ почетком 20. века, радећи на пројекту Светског система бежичног преноса, замишљао технологије које ће постати стварност тек много деценија касније.

„Још 1901, 1902. и 1903. године Тесла је предвиђао мобилне телефоне, ГПС системе, пренос мултимедијалних порука и низ других технолошких решења. Ми данас живимо у свету који је Тесла видео и желео да реализује пре више од једног века“, истиче Јеленковић.

Тридесет сати у Београду који су ушли у историју

Говорећи о Теслиној вези са Београдом, Јеленковић подсећа да је велики научник у српској престоници провео свега нешто више од једног дана, али да је та посета оставила дубок траг.

„Тесла је у Београду провео нешто више од тридесет и по сати. Дошао је увече 20. маја, по старом календару, односно 1. јуна по новом, а наредни дан био је испуњен бројним сусретима и догађајима“, наводи Јеленковић.

Током боравка Тесла је посетио краља Александра Обреновића, састао се са професорима и студентима Велике школе, обишао Калемегдан и присуствовао свечаном банкету у тадашњем чувеном ресторану на Смутековцу.

„То је био незабораван догађај и за Београд и за Србију, али и за самог Теслу. Његови говори били су испуњени снажним емоцијама и оставили су велики утисак на студенте, професоре и угледне грађане који су му приредили свечани дочек“, наглашава Јеленковић.

Како је Тесла постао глобални бренд

Посебно место у ширењу Теслине светске препознатљивости, према његовим речима, имао је Музеј Николе Тесле, који је током претходних деценија интензивно радио на представљању научниковог живота и дела широм света.

„Кључна година била је 2006, када је обележена 150. годишњица Теслиног рођења. Од тада су организоване бројне изложбе на свим континентима, објављено је више од четрдесет издања на српском и енглеском језику, а музеј је учествовао на великом броју светских конгреса и симпозијума посвећених Тесли“, подсећа Јеленковић.

Сматра да је управо тај дугогодишњи рад допринео да Теслино име постане глобално препознатљиво, док је додатни подстицај стигао са појавом компаније која носи његово име.

„Масков аутомобил Тесла ставио је шлаг на торту. Музеј је годинама радио на промоцији Теслиног наслеђа, а онда је то име постало присутно и у свакодневном животу милиона људи широм света. То је донело неку врсту квантног скока у препознавању Тесле на глобалном нивоу“, оцењује Јеленковић.

Суднице, патенти и тајне из легата

У својој књизи Скривени свет генија, објављеној прошле године, Јеленковић је настојао да прикаже мање познате стране Теслиног живота, ослањајући се на вишедеценијско истраживање и рад са оригиналном архивском грађом.

„Имао сам прилику да током 12 година проведених у музеју детаљно проучавам Теслин легат, који се захваљујући Сави Косановићу чува у Београду. Кроз тај рад и сарадњу са истраживачима из целог света успео сам да повежем бројне податке који су до тада били непознати или недовољно објашњени“, каже Јеленковић.

Посебну пажњу посветио је Теслином учешћу у судским процесима, теми о којој се мало зна.

„Тесла је учествовао у више десетина судских спорова, најчешће у вези са патентима. Некада је био сведок, некада тужилац, а некада тужени. То је део његовог живота који је остао готово непознат широј јавности“, наводи Јеленковић.

Књига доноси и приче о нереализованим патентима чија се документација чува у музеју, али и о потрази за чувеним Плавим портретом – једином портрету за који је Тесла позирао.

„То је права детективска прича. Портрет који је насликала принцеза Вилма Љвов-Парлаги био је скривен од очију јавности готово осам деценија. Успели смо да га поново откријемо 2016. године и тако расветлимо још један занимљив детаљ из живота Николе Тесле“, закључује Јеленковић.

И више од седам деценија после смрти, Тесла остаје личност која инспирише научнике, истраживаче и љубитеље науке широм света. Његова открића и визије настављају да живе у технологијама које свакодневно користимо, а његов легат у Београду остаје једно од најважнијих места за разумевање живота и дела човека који је променио свет.