Упркос новим истраживањима о (не)повезаности са канцером – без зеленог светла за црвено месо

Годинама здравствени стручњаци упозоравају на опрез при конзумирању црвеног меса, а истраживачки огранак Светске здравствене организације за канцер класификовао га је као „вероватно канцерогено за људе“. Али нова контроверзна студија доводи у питање тај став, сугеришући да животињски протеини могу умањити смртност од рака.

Међународна агенција за истраживање рака (IARC), која функционише у склопу Светске здравствене организације дуго је класификовала црвено месо, укључујући говедину, свињетину, јагњетину и овчетину, као „вероватно канцерогено". Прерађено месо попут сланине и кобасица класификовано је као канцерогено. Овај суд одражава резултате вишеструких студија које повезују црвено месо са колоректалним карциномом, што чини основу савета о исхрани за ограничавање његовог уноса.

Ипак, ново истраживање канадског Универзитета „Макмастер" сугерише супротно: да људи који конзумирају више животињских протеина заправо могу имати ниже стопе смртности од рака. Али, постоје неке важне „ограде" које би требало узети у обзир.

Методе студије садрже важне нијансе које компликују њене закључке који привлаче пажњу јавности. Уместо да се посебно баве испитивањем црвеног меса, истраживачи су анализирали конзумацију „животинских протеина“, широке категорије која обухвата црвено месо, живину, рибу, јаја и млечне производе. Ова разлика је значајна јер се риба, посебно масне сорте попут скуше и сардина, управо повезују са заштитом од рака.

Груписањем свих животињских протеина заједно, студија је можда ухватила заштитне ефекте рибе и одређених млечних производа, а да притом није експлицитно доказала безбедност црвеног меса.

Сами млечни производи представљају једну од сложених коцкица мозаика у истраживању рака. Неке студије сугеришу да смањују ризик од колоректалног карцинома, а потенцијално повећавају ризик од рака простате. Ови помешани докази наглашавају како широка категорија „животинских протеина“ замагљује важне разлике између различитих врста хране.

Разлика између прерађеног и непрерађеног меса

Студија, коју је финансирало Национално удружење сточара који гаје говедину, главна америчка лобистичка група у тој индустрији, садржи неколико других ограничења. Кључно је да истраживачи нису направили разлику између прерађеног и непрерађеног меса – разлику за коју су безбројне студије показале да је веома важна.

Прерађено месо попут сланине, кобасица и других производа константно у истраживањима и статистици показује већи ризик од повезаности са раком него када је реч о необрађеном месу.

Поред тога, истраживање није испитивало специфичне врсте рака, што онемогућава утврђивање да ли се. према студији – заштитни ефекти односе на већи број врста карцинома, или тек на одређене врсте рака.

Занимљиво је да је студија такође испитивала биљне протеине, укључујући оне које садрже махунарке, орашасти плодови и производи од соје попут тофуа, и открила да немају јак заштитни ефекат против канцера. Овај налаз је у супротности са претходним истраживањима која сугеришу да су биљни протеини повезани са смањеним ризиком и смртношћу од рака, што је додатно закомпликовало већ збуњујућу слику.

Иначе, ови налази не умањују утврђене здравствене користи биљне хране, која обезбеђује влакна, антиоксиданте и друга једињења повезана са смањеним ризиком од болести.

Кључ лежи у умерености

Чак и ако се закључци студије о животињским протеинима покажу тачним, студију не треба тумачити као зелено светло за неограничену конзумацију меса.

Прекомерни унос црвеног меса остаје фактор повезан са другим озбиљним здравственим стањима, укључујући срчане болести и дијабетес. Кључ лежи у умерености и равнотежи, рекли су Ахмед Елбедиви, виши предавач клиничке биохемије и Надин Вехида, виши предавач генетике и молекуларне биологије са Универзитет Кингстон.

Контродикторна истраживања истичу сложеност научних процедура које се односе на утицај исхране на здравље, где се изоловање ефеката појединачних намирница показује изузетно тешким.

„Људи не једу појединачне хранљиве материје изоловано – они конзумирају сложене комбинације хране као део ширих образаца начина живота. Важније је фокусирати се на опште обрасце исхране него се фокусирати на појединачне намирнице", објашњавају стручњаци.

Уравнотежен приступ исхрани, који садржи разноврсне изворе протеина, довољно поврћа и воћа и минимално прерађену храну, остаје пут до оптималног здравља који је највише заснован на доказима.

Иако ова најновија студија додаје нову димензију дебати о месу, мало је вероватно да ће бити последња реч. Како научни приступи утицају исхране настављају да се развијају, најразумнији приступ остаје најмање драматичан: умереност, разноврсност и равнотежа у свему.