Крстионица и новац из доба цара Јустинијана откривају нове детаље о древном насељу код Малог Зворника

Уместо у северном делу иза олтара, археолози су крстионицу пронашли тамо где је нису очекивали – на југоисточној страни. Била је део посебне просторије опремљене клупама за седење где су нађени и предмети од клесаног камена, уникатни за простор Србије.

„То је био један затворен простор у који је могла да уђе само особа која се крштава и свештеник који је стајао са стране. Особе које су се крштавале нису долазиле кроз цркву већ су постојала бочна врата са источне стране где су улазили у ту просторију и приступали самој крстионици“, објашњава Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе из Ваљева.

„Реч је о стубовима, деловима капитела који су били украшени стилизованим животињским главама. То су познате ствари из централних делова Босне и Херцеговине, ево сада и на Дрини, тако да све то употпуњује слику која се годинама формира о томе да овде имамо једну од најмонументалнијих црква из тог времена“, наводи Дејан Радичевић, професор на Филозофском факултету у Београду. 

Базилика се простирала на 800 квадрата. Писани трагови о овом локалитету нису пронађени, а археолози верују да је она само део утврђеног насеља, могућег административног центра и епископског седишта.

„Ове године имамо и нове налазе по први пут и новац цара Јустинијана који указује и на време градње и то јесте један велики градитељски подухват из времена владавине цара Јустинијана који је потрајао до краја шестог, почетка седмог века“, нагласио је професор Радичевић.

У близини цркве назиру се остаци улазне капије и цистерне за воду, што ће бити повод за нова археолошка истраживања почетком пролећа.