Древни предмети из Леванта стари више од 50.000 година откривају мистериозне симболе

Нова студија истраживача са Хебрејског универзитета у Јерусалиму утврдила је да је неколико артефаката откривених у региону Леванта, старих између 50.000 и 100.000 година, у ствари „намерно“ осмишљено и украшено гравурама.

Регион Леванта обухвата копнени мост између Африке и Евроазије, па је природно био једна од првих станица наших предака када су мигрирали пре неколико миленијума. Ту је човек почео да унапређује алате.

Под микроскопом, истраживачи су открили да неки од камених оруђа садрже јасне геометријске украсе. Линије нису само трагови настали од трења камена о камен, како се раније мислило, већ су са намером направљене.

Два анализирана камена оруђа направљена су помоћу технике „левалоа“, код које се језгро кремен камена теше до облика који омогућава да сече или удара.

Једна од алатки датира из средњег палеолита, док су друге старе око 100.000 година.

Попут украшених шкољки, окер боје или других гравираних артефаката направљених од камена или костију, ове гравуре могу да указују на делатност која није усмерено на функционалност – већ на рану везу између лепоте и корисности.

У прошлости су неки стручњаци тумачили гравуре на овим алаткама као „протоестетске“, што значи да су тесане зато што су представљале пријатне визуелне обрасце, али не и симболичне.

Тешко је, ако не и немогуће, да се докажу намере људи који су живели десетинама хиљада година у прошлости, али аутори студије сумњају да у овом случају има нечега „више“.

„Апстрактно размишљање је камен темељац људске когнитивне еволуције. Гравуре пронађене на овим артефактима наглашавају капацитет за симболичку експресију и указује на друштво са напредним концептуалним способностима“, објашњава археолошкиња Меј Годе-Голдбергер.

Њен тим упоредио је језгра два камена са другим пронађеним на подручју Леванта и утврдио да се разликују. Примера ради, резови направљени на оштрици пронађеној у пећини Амуд, старе 55.000 година, нису савршено раздвојени и не стварају јасан образац.

Два камена језгра која су упоредили Годе-Голдбергерова и њен тим се разликују од других пронађених на Леванту јер показују урезане шаре на својим површинама, попут лепезе линија.

Насупрот томе, урези направљени на сечиву из пећине Амуд, израђени пре више од 55.000 година, нису смислено распоређени, нити стварају јасан образац.

Геометријске линије алата са Леванта су груписане у одређеним „областима“, а неке су сециране уклањањем љуспица, што сугерише да су угравиране пре завршне фазе обраде, а не након што је алатка била у употреби.

Анализиран је још један камени артефакт, плоча из Левантина, чија употребна вредност није утврђена а направљена је пре око 54.000 година. Њена површина такође садржи сличне геометријске обрасце као и камен из Леванта.

На основу сличности између камених артефаката пронађених на сва три локалитета на Леванту, Годе-Голдбергерова и њене колеге сматрају да су њихови украси произведени „импровизованим алатима са оштрим ивицама (вероватно каменим)“. Ова техника, како кажу, указује на „намеру и креативност“.

Ако су аутори у праву, нешто друго осим егзистенције и одрживости можда је покретало конструкцију ових камених оруђа и намеру њихових мајстора пре десетине хиљада година.

„Методологија коју смо користили не само да наглашава намерану природу ових гравура“, каже археолог Жуа Мерерош Лајбницовог центра за археологију у Немачкој, „већ такође пружа први пут упоредни оквир за проучавање сличних артефаката, обогаћујући наше разумевање средњопалеолитских друштава.“