Логистика, кадар, опрема... Развој програма трансплантације органа као приоритет
Захваљујући важном и неопходном „да", у овој години нови живот је отпочело 105 наших грађана којима је урађена трансплантација.
На транспалнтацију органа чека око хиљаду одраслих и деце. Из удружења пацијената поручују да би развој програма трансплантације морао да буде приоритет и нових власти.
Хелсиншка Декларација из 1986. године каже да је број кадаверичних трансплантација органа мерило културне и цивилизацијске развијености једне земље, и здравственог система. А за успешан трансплантациони програм неопходни су – организација и логистика, стручни кадар и опрема, правни оквир и подршка грађана.
„Трансплантација мора да буде питање континуитета државе а не континуитета власти, јер животи људи који чекају на нови орган, не смеју да чекају политичке промене, иза сваког тог имена на листи чекања стоји нечији супружник, родитељ, па и цела породица, и из тог разлога промена власти и формирање нове Владе не сме да значи и нови почетак односно почетак од нуле трансплантацијоног програма", рекао је Младен Тодић из удружења „Заједно за нови живот".
Иако је ове године урађено више трансплантација него прошле, то и даље није довољно. Зато удружења пацијената између осталог позивају на што хитније усвајање подзаконских аката који ће омогућити потпуну примену Закона о трансплантацији ткива и органа који је у јуну усвојен у Скупштини.
„До трећег јануара је крајни рок за доношење односно Правилника који живот значи, то је свакако могла да уради и техничка влада, 4.26 Правилник који ће ближе објаснити обрасце о даривању односно недаривању људских органа како би људи могли да јасно изразе своју вољу, и надамо се да ће то ускоро моћи да учине и преко Е-управе , Закон за сада предвиђа да људи могу дасе изјасне у Управи за биомедицину и код свог изабраног лекара", изјавила је Ивана Јовић из удружења „Донорство је херојство".
„Сад коначно имамо Закон, али немамо ни јавну политику, стратегију да бисмо могли да одредимо приоритете, циљеве, мере, индикаторе успеха, да јасно можемо да видимо да ли је унапређен трансплантациони систем, шта су чије одговорности... Људи имају право да не знају, да имају нека своја питања, дилеме, ко год да је, има обавезу да едукују, не само кроз споразум са РТС-ом... треба да буде едукација у школама, на свим телевизијама", истиче Тодић.
За развој програма трансплантације неоходна је и већа активност донор болница, значајније улагање у развој трансплантација од живог донора али и омогућавање такозваних укрштених трансплантација. Много су веће шансе да нам током живота затреба трансплантација него да будемо потенцијални донор.