Сунце садржи много више сребра него што се до сада мислило: решена дугогодишња мистерија Сунчевог система

Необичан случај „несталог“ сребра у Сунчевом систему годинама је збуњивао научнике. Зашто древни фрагменти метеорита садрже знатно више сребра него Сунце, ако су настали у исто време, пре око 4,6 милијарди година?

Ако су се формирали истовремено, из истог усковитланог облака гаса и прашине, требало би да имају сличан хемијски састав. Сада би студија међународног тима истраживача, објављена у научном часопису Astronomy & Astrophysics, могла да понуди одговор.

Испоставља се да Сунце садржи много више сребра него што се до сада веровало.

Иако је реч о релативно малој количини, будући да чак 98,5 одсто масе Сунца чине водоник и хелијум, нови прорачуни показују да наша звезда има чак 55 одсто више сребра него што су указивале претходне анализе.

Прецизнији модел открио више сребра

Истраживачи су анализирали спектар светлости који долази са Сунца како би идентификовали елементе присутне у његовој атмосфери.

Када светлост пролази кроз атоме у спољашњим слојевима Сунчеве атмосфере, поједини таласни опсези бивају апсорбовани, остављајући тамне линије на одређеним таласним дужинама, познате као спектралне линије. Сваки хемијски елемент оставља препознатљив образац, што научницима омогућава да утврде његов састав.

Уз помоћ суперрачунара, истраживачи су применили далеко детаљнији тродимензионални модел Сунца и његовог зрачења како би поново протумачили понашање атома сребра и њихову интеракцију са Сунчевим зрацима.

„Помоћу нашег новог модела успели смо да прецизније протумачимо спектралне линије које се користе за одређивање количине сребра у Сунцу“, рекла је астрофизичарка Сема Чалишкан са Универзитета у Упсали у Шведској.

Повећање процењене количине сребра за 55 одсто готово у потпуности је ускладило хемијски састав Сунца са древним метеоритима исте старости, који се, за разлику од Сунца, могу директно проучавати јер повремено доспевају на Земљу.

Значај открића превазилази само Сунце

Ови резултати не представљају само решење једне дугогодишње недоумице о саставу Сунчевог система. Познавање количине сребра у Сунцу помаже научницима да прате хемијску еволуцију Млечног пута, као и да боље процене старост других звезда.

Пошто се сребро ствара током завршних фаза живота звезда, оно представља важан траг који омогућава увид у најраније периоде развоја свемира и еволуцију небеских тела.

„Ново знање о саставу Сунца важно је за разумевање других звезда, планета и космичког материјала, јер је Сунце једна од кључних референтних тачака у астрономији“, истакла је Чалишкан.

Ипак, нови модел и даље садржи одређене неизвесности. Истраживачи су тестирали колико су резултати осетљиви на различите улазне параметре и утврдили да на прорачуне највише утичу подаци о интеракцији атома сребра са водоником.

„Проценили смо неизвесности модела кроз циљане тестове осетљивости и утврдили да су резултати најосетљивији на податке о сударима са водоником“, навео је истраживачки тим у објављеном научном раду.

Научници очекују да ће будућа посматрања и нови подаци омогућити додатно усавршавање модела. Као један од важних извора информација наводе инструмент SUNRISE UV Spectropolarimeter and Imager (SUSI), који је већ прикупио веома детаљне податке о светлости која са Сунца стиже до Земље и који би могли да послуже за додатну калибрацију модела.

„Форензички траг"

Након што су прецизније одредили количину сребра у Сунцу, истраживачи планирају да исти модел примене и на друге звезде. Очекују да ће будућа истраживања, користећи сребро као својеврсни „форензички траг“, омогућити боље разумевање настанка и развоја Млечног пута, као и начина на који се ова галаксија ширила током космичке историје.

Истовремено, нови подаци послужиће и за проверу постојећих мерења, што би астрономима требало да омогући још поузданију и потпунију слику Сунчевог система и свемира.

„Проучавајући светлост звезда различитих типова и старости, надамо се да ћемо разумети где сребро настаје у свемиру и како се временом распоређивало широм Млечног пута“, рекла је Чалишкан.