Изгледа да жене боље подносе свемирска путовања од мушкараца, показало ново истраживање

Када се суоче са ванземаљцима који испуштају разарајућу киселину, путују кроз временску црвоточину или на уништеној свемирској станици, астронауткиње су те које ће успети да савладају све недаће.

Изгледа да је Холивуд био у праву, јер велико истраживање о утицају свемирских летова указује да су жене отпорније на стресове у свемиру од мушкараца и да се брже опорављају када се врате на Земљу.

Налази су прелиминарни, не само зато што је узорак жена астронаута тако мали, али ако се тренд потврди, могао би да се покаже као важан у поледу програма опоравка астронаута и одабиру посада за будуће мисије на Месец и шире.

„Изгледа да су мушкарци више погођени свемирским летовима у погледу скоро свих показатеља и типова ћелија“, пишу научници у чланку објављеном у a Nature Communications, преноси Гардијан, који истражује ефекте путовања у свемир на људски имуни систем.

Предвођен Кристофером Мејсоном, професором физиологије на Вајл Корнел медицинском факултету у Њујорку, тим истраживача је испитао како је имуни систем реаговао на лет у свемир код два мушкарца и две жене који су летели око Земље као цивили у мисији „Спејс Екса“ Инспирејшн 4,  2021. године и упоредио налазе са подацима 64 друга астронаута.

Истраживање је показало да је активност гена била више поремећена код мушкараца него код жена и да је требало дуже да се врате у нормалу код мушкараца када се врате на чврсто тло. Један протеин који је највише био погођен био је фибриноген, који је кључан за згрушавање крви.

„Досадашњи збирни подаци указују да је регулаторни и имуни одговор гена на лет у свемир осетљивији код мушкараца“, пишу научници. „Биће потребно још студија да би се потврдили ови трендови, али такви резултати могу имати импликације на време опоравка и евентуално одабир посаде, на пример више жена, за мисије на великим висинама, лунарне и дубоке свемирске мисије.“

Нејасно је зашто би жене могле бити отпорније на свемирске летове од мушкараца, али Мејсон наводи да би то што су у стању да се носе са захтевима трудноће могло бити од помоћи.

„Могућност да толеришете велике промене у физиологији и динамици течности може бити одлична за управљање трудноћом, али и за управљање стресом свемирског лета на физиолошком нивоу“, истакао је професор.

Овај рад је један од више десетина објављених а који су анализирали узорке од посаде мисије Инспирејштн 4 и других астронаута који су провели шест месеци или годину дана на Међународној свемирској станици.

Ова мерења представљају темеље за базу података о свемирској биологији која ће се користити за смањење здравствених ризика за будуће астронауте који путују на Месец, лунарну орбиту и потенцијално чак и на Марс.

НАСА планира да људи одледе до Црвене планете већ 2030-их, али друга студија објављена у истом часопису доводи у велику сумњу сигурност тако дуге, дубоке свемирске мисије.

Међународни тим, предвођен истраживачима на Универзитетском колеџу у Лондону, изложио је мишеве симулираним галактичким космичким зрацима (ГЦР) и открио да би доза с којом би људи могли да се суоче на повратном путовању на Марс могла изазвати трајно оштећење бубрега, и довело астронауте у ризик од дијализе, уколико не буду заштићени од штетних космичких зрака.

Нефролог Кејт Соу, научна сарадница на Универзитетском колеџу у Лондону, истиче да су бубрези изузетно осетљиви на зрачење, али да трајно оштећење можда неће бити очигледно месецима након излагања. Чини се да зрачење оштећује митохондрије, мале електране унутар ћелија, што би на крају могло допринети отказивању бубрега.

„Вероватно ће то бити озбиљан проблем“, наводи Стивен Волш професор нефрологије и старији аутор студије. Један проблем са овом врстом космичких зрака је тај што заштита може још више да погорша ситуацију,  јер су долазни зраци толико јаки да производе секундарно зрачење које такође штети астронаутима. „Веома је тешко предвидети како ће то бити решено“, каже проф. Волш.