„Осми путник“ – филм о коме је урађено највише научних радова

Осми путник је уплашио генерације филмских гледалаца, добио више наставака, по њему је урађено више видео-игара и стрипова, а од Сигорни Вивер је направио филмску звезду. Али поред севега тога, филм који ће ускоро прославити 40. годишњицу од своје прве пројекције, био је предмет интересовања академске заједнице више но иједан други.

Приближавајући се годишњици, бујица научних радова који се баве темом овог филма достићи ће врхунац. Поред тога што ће бити објављена дигитализована верзија филма на блу-реју, биће приказан и докомументарни филм о његовом снимању, Сећање - порекло осмог путника, а на Универзитету Северни Велс биће организован дводневни симпозијум.

Говорници ће одржати предавања на тему „Осми путник, раса, нација и другост“, „Осми путник и психоанализа“ и „Осми путник и неолиберализам, постиндустријализам и успон мултинационалних корпорација“. Зборник радова са овог скупа објавиће „Оксфорд јуниверсити прес“.

Асистенткиња на филмским студијама Краљевског колеџа у Лондону, Елис Хајлет Брајан, мисли да је број академских радова посвећен овом филму задивљујући.

„Међутим, то не треба да чуди. Филм покреће теме мајчинстава, родних улога, пост хуманизма, биологије, и много чега још. Скоро све теме које треба да обрадимо у оквиру студијског програма можемо наћи у овом филму“, додаје професорка Брајан.

Када су почињали са продукцијом филма Осми путник крајем 70-их, продуценти „20. век Фокс“ студија сигурно нису размишљали о томе да ли ће филм задобити поштовању академске заједнице, већ како да одговоре на комерцијални успех Ратова звезда. Зато су одабрали научно-фантастични сценарио који је писац Ден О`Бенон нудио по Холивуду. Ридли Скот је прихватио да режира.

Од пресудне важности у његовом приступу филму било је стварање осећања снажне клаустрофобије на свемирском броду „Нострому“ који је требало по његовој замисли да изгледа као да већ еонима путује кроз свемир. Унутрашњост је израђена од старих авионских делова, а сцене су биле испуњене димом како би се створио осећај напетости код гледалаца. Ридли Скот није имао никакве интелектуалне претензије снимајући овај филм, што је и сам признао нешто касније. Желео је просто да направи „напети трилер“, што је и успео.

Прве критике су биле помешане, али је Осми путник убрзо постигао одличан успех на биоскопским благајнама и почео да гради своју култ. Данас га сви сматрају класиком, углавном због великог броја изузетно уверљивих сцена ванземаљца који прогања посаду свемирског брода.

Управо су те сцене изазвале тако велико интересовање академских кругова за Осмог путника, тврди Дејвид Сорфа са Универзитета у Единбургу.

„Постоје психоаналитичарске теорије које наглашавају важност ваземаљаца као својеврсне представе свеприсутне мајке. Траума рођења, када ванземаљац искаче из утробе једног од астронаута, такође има фројдовско тумачење“, овјашњава Сорфа.

Други наглашавају слепу силу ванземаљца који настоји да се репродукује упркос свим препрекама.

„То је добар пример Ничеове идеје о вољи за моћ, главној покретачкој снази постојања - постојању и репродукцији по сваку цену“, додаје Сорфа.

На крају, ту је и питање феминизма. Од самог почетка, филм је био посебно хваљен због моћног женског лика Елен Рипли, јединог члана посаде „Нострома“ који је у стању да се супротстави ванземаљцу. Ипак, професорка Ејми Чемберс тврди да нисмо много напредовали за ових 40 година по том питању. И даље се чудимо када велики филм има јаку женску улогу.