Кинеска сонда успешно прикупила узорке са тамне стране Месеца

Цео кинески програм „Чанге“ је важан јер истраживање Месеца као нашег најближег небеског тела је од великог интереса за науку због сазнања, доношења нових сазнања, првенствено у пореклу Сунчевог система, а са друге стране и технолошки, наглашава Алексић.

„Циљ целог овог програма је изградња једне базе на Месецу што до сада још није вршено, тако да је и у научном и у технолошком смислу овај циљ велик“, истиче Алексић.

Сонда је полетела ка месецу 3. маја, а слетела је на Месец скоро месец дана касније. То није уобичајено јер пут од Земље до Месеца обично траје три дана. Међутим, овог пута је то дуже трајало из више разлога, напомиње Алексић.

Пре свега, сонда није летела ка Месецу директним путем, већ је ишла кроз друге елиптичне путање. Затим, први пут је слетела на место где до сада ниједна летелица није била.

„Тако да ту је морало да се снима са лица места, да се сними и да се изабере право место за слетање. Трећи фактор је отежана комуникација, зато што на том месту докази до прекида комуникације. Она се налази са друге стране Месеца, дакле Месец је заклања и нема директног контакта са Земљом, него то иде посредним путем“, додаје гост Јутарњег програма.

Какве податке ће донети „Чанге 6“

Ово је само једна, шеста, од мисија на програму „Чанге“ који траје више година. Пошто је циљ целог програма изградња базе на Месецу, да би се тај циљ испунио, мора да се реализује кроз више мисија.

„Програм је почео прво облетањем, дакле, само орбитирањем и снимањем површине Месеца. То су биле мисије један и два. Затим, после орбитирања и снимања тла је уследило слетање. То су биле три и четири. После слетања иде прикупљање, прикупљање узорака са површине, па онда ће тек да уследи градња базе и тек на самом крају слања човека“, објашњава Јован Алексић.

Оно што је најбитније је потрага за водом, јер вода је кључни ресурс за изградњу базе, пронађено је место на месечевом јужном полу, где има залеђене воде. То је одлично место за изградњу базе и управо зато су фокус на то место усмерили и Американци кроз мисију „Артемис“ и Кинези кроз мисију „Чанге“.

Прикупљање узорака је трајало око 14 сати, а сонда је за то време морала самостално да доноси одлуке. Агенције су пренеле да се сонда тамо суочила са веома високим температурама, али Алексић напомиње да се не ради о толико високим температурама, колико о екстремним температурним разликама.

„Месец нема атмосферу. Због тога што нема атмосферу, тамо дању температуре иду око плус 130, ноћу иду и до минус 130. Дакле, имамо око 250 степени разлике. На јужном полу, који је циљ ове мисије, може да иде и до минус 200. Дакле, велике су разлике“, наводи Јован Алексић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.