Кинески мегаплан за освајање свемира

Припреме за наредну планирану мисију – познату као "Chang’e-6" – теку глатко, саопштила је кинеска Национална свемирска управа (CNSA) у прошлонедељном саопштењу, додајући да ће пратећи релејни сателит мисије бити распоређен у првој половини следеће године.

Ове недеље, CNSA се такође осврнула на своју мисију "Chang’e-8", планирану за 2028. годину, а кинески званичници су у понедељак, током Међународног астронаутичког конгреса у Бакуу, у Азербејџану, позвали на повећану глобалну сарадњу на развоју неименоване беспилотне Лунарне експедиције.

Кинеска експедиција планирана за 2028. годину отворена је за заједничке пројекте „на нивоу мисије“ са другим земљама и међународним организацијама, наводи се у пропратном документу објављеном на веб-страници кинеске Националне свемирске управе.

То значи да би Кина и међународни партнери могли заједно да раде на лансирању свемирских летелица и операцијама у орбити, да спроводе „интеракције“ између свемирских летелица и заједнички истражују површину Месеца, наводи се у документу.

Свемирска летелица би такође направила места за 200 килограма страног научног терета, објавила је агенција на својој веб-страници. Ово би могло да омогући иностраним партнерима да спроводе истраживање Месеца тако што ће се делимично прикључити мисији, наводе кинески државни медији.

Кина очекује да ће обе предстојеће мисије, као и "Chang’e-7", планирана за 2026. годину, доћи до вредних података за изградњу сталне међународне истраживачке станице на јужном полу Месеца до 2040. године, што је део напора Пекинга да постане главна свемирска сила.

Ти напори довели су до тога да је Кина постала прва земља која је послала ровер на другу страну Месеца 2019. године, а завршила је и изградњу своје орбиталне космичке станице Тијенгунг, прошле године, и објавила планове да постане тек друга земља која ће мисију са људском посадом спустити на Месец до 2030. године.

Проширење међународних веза Пекинга кроз сарадњу на космичким програмима такође је део тог плана, иако се до сада наводи да се само неколико земаља придружило планираном развоју станице за истраживање Месеца. Међу њима су Русија, Венецуела и Јужна Африка, наводе кинески државни медији.

Кина није усамљена у подизању свог свемирског програма и Лунарних амбиција јер више земаља гледа на потенцијалну научну корист, национални престиж и приступ ресурсима, као и даље истраживање дубоког свемира које би успешне мисије на Месец могле донети.

Прошлог месеца, Индија је спустила своју свемирску летелицу Чандрајан-3 на Месец, поставши тек четврта нација која је постигла тај подвиг, а њено слетање на Месец је било ближе јужном полу сателита него било које друге свемирске летелице у историји.

Исте недеље, прва руска Лунарна мисија после више деценија завршила је неуспехом, јер се њена летелица Луна 25 срушила на површину Месеца.

Сједињене Америчке Државе такође су појачале свој Лунарни програм лансирајући први пробни лет 2022. у оквиру свог програма Артемис. Циљ програма је да врати америчке астронауте на Месец 2025. године и тамо изгради научну базу. Наса такође посматра јужни пол Месеца.

Као и Кина, САД такође окупља међународне партнере, са више од две десетине земаља које су потписале споразум у оквиру Артемиса о нормама за „мирно истраживање дубоког свемира“. Кина, за сада, није међу потписницама.

Кинеске мисије на Месец

Мисија "Chang’e-6" требало би да, већ следеће године, омогући боље разумевање друге стране Месеца, на основу података добијених из прикупљених узорака у 10 претходних мисија са стране Месеца која је окренута ка Земљи, наводи се у саопштењу CSNA.

„Овакви узорци ће омогућити научницима да унапреде своје студије о даљој страни … (и) анализирају узорке како би проширили знање о Месецу“, рекао је прошле недеље за кинеске државне медије Ху Хао, високи званичник који ради на мисији "Chang’e-6".

Предвиђено је да свемирска летелица слети у басен на другој страни Месеца и тамо прикупи узорке прашине и камења, рекао је Ху истичући да је реч о великом комаду рељефа од великог научног интереса.

Даља страна Месеца, која се не може видети са Земље, прекривена је кратерима, али за разлику од стране окренуте ка нама, на њој не доминирају велика Лунарна мора или тамнији отисци древних токова лаве, што је разлика која збуњује научнике.

Свемирска летелица "Chang’e-6" ће такође носити терет и сателите четири међународна партнера, наводи CNSA. То укључује инструмент француске производње за детекцију гаса радона, детектор негативних јона који је обезбедила Европска агенција за истраживање свемира, италијански ласерски угаони рефлектор за калибрацију радарских система и пакистански CubeSat, минијатурни сателит квадратног облика, наводи се у саопштењу.

Очекује се да ће се истраживање наставити мисијом "Chang’e-7" 2026. године, за коју је планирано да истражи ресурсе на јужном полу Месеца, а затим и мисијом "Chang’e-8", две године касније, која би могла да размотри како да се користе Лунарни материјали.

Кина је лансирала пет роботских сонди од 2007. године. Њена последња мисија, "Chang’e-5", слетела је на Месец у децембру 2020. и вратила се са узорцима камења и тла.