Научници све ближи безбедној и ефикасној методи контрацепције за мушкарце

Док на ред не дођу клиничка испитивања на људима потребне су године, кажу научници, али у почетним експериментима на глодарима, права доза експерминеталне супстанце дата у право време, може да уђе у крвоток, пређе у тестисе и тако смањи активност сперме.

Једињење се зове CDD-2807, а развили су га амерички истраживачи предвођени са колеџа Бејлор који ће наставити да даље проучавају овај вид контрацепције. И друга једињеа у ранијим истраживањима показала су се као могуће решење за мушку контрацепцију.

Када је тим истраживача убризгавао у десетак мишева са CDD-2807 дневно током 21 дана, мужјаци мишева којима је дата једна од доза нису успевали оплоде женке. То је било упркос чињеници да су мужјаци и женке још увек живели у заједничком простору и парили се. Након што су лекови престали да делују – после 53. дана, мужјаци су поново почели да дају потомство.

Приликом испитивања тестиса код мишева, истраживачи су открили да су они којима је убризган CDD-2907 имали мањи број сперматозоида, нижу покретљивост сперматозоида и мање хиперактивираних сперматозоида у поређењу са мишевима у контролној групи.

„Било нам је задовољство што смо видели да мишеви нису показали знаке тровања услед нашег третмана, да се једињење није акумулирало у мозгу, и да третман није променио величину тестиса“, каже патолог Кортни Сејтон.

„Важно је да је контрацептивни ефекат био реверзибилан. После периода без једињења CDD-2807, мишеви су повратили покретљивост и број сперматозоида, и поново су били плодни”, додао је Сејтон.

Истраживачи су открили каква је активност CDD-2807; има способност да инхибира протеин који се зове серин/треонин киназа 33 (STK33), који је присутан у тестисима сисара.

Када, и код мишева и код људи, изостаје STK33 протеин, студије су показале да се онда јављају дефекти сперме који доводе до неплодности, иако се чини да нема других пратећих здравствених проблема.

„STK33 се стога сматра важном метом за контрацепцију, уз минималне безбедносне ризике“, објашњава репродуктивни биолог Мартин Матзук, који води лабораторију у Бејлору.

Од прве пилуле за контрацепцију прошло више од пола века

Прва пилула за жене, која је намењена контроли рађања, представљена је пре скоро 60 година, а данас су женама на располагању бројни нови видови контрацепције – од таблета до имплантата.

Насупрот томе, последњи нови контрацептив за мушкарце који се појавио на тржишту осамдесетих година прошлог века, је заправо минимално инванзивна вазектомија. Тренутне могућности контрацептивних средстава које користе мушкарци су веома ограничене и прилично неефикасне.

Већ деценијама јавност и научници расправљају о могућностима „мушког облика контроле рађања”. Идеје су се кретале од третирања тестиса наночестицама, преко умањења делотворности сперматозоида пилулом, до хормонских инјекција.

Показало се да је дизајнирање хуманог лека дугог контрацептивног дејства без нежељених ефеката – тешко. У 2016. години, клиничко испитивање за мушки контрацептив је заустављено због негативних нежељених ефеката.

Ипак, многи су брзо указали на двоструки стандард: исти они нежељени ефекти, као што су губитак либида, промене расположења и депресија, сматрају се прихватљивим када је контрацепција намењена женама, преноси портал Science Alert.

Када је женска контрацептивна пилула први пут уведена 1960-их, високе дозе хормона изазвале су озбиљне и ризичне нуспојаве, попут срчаних и можданих удара.

Ипак, научницима је требало више од једне деценије да то схвате, иако су непријатни и понекад фатални нежељени ефекти били очигледни у првим клиничким испитивањима 1950-их.

Данас је процес који стоји иза истраживања људских лекова много строжи, што је очигледно велики напредак, али такође значи да је научницима потребно више времена да „изједначе услове“ када је у питању терет контрацепције.

Научници са Медицинског факултета Бејлор покушавају да премосте ту празнину, а чини се да је њихов кандидат за контрацепцију веома ефикасан у ометању функције сперме код мишева. Тим сада жели да тестира своје „одлично хемијско решење“ на приматима који нису људи.

Студија је објављена у часопису Science.