Древни вирус можда објашњава зашто се људски мозак развија другачије од шимпанзиног

Људи и шимпанзе деле око 98,8 одсто ДНК, али се њихови мозгови значајно разликују. Људски мозак је око три пута већи, а научници већ дуго истражују генетске промене које су допринеле тим разликама током еволуције.

Један од могућих чинилаца је древни ретровирус PTERV1, чије су се генетске секвенце уградиле у геном шимпанзи, али не и људи. Према истраживању објављеном у часопису Science Advances, вирус је могао да утиче на активност гена који има важну улогу у развоју можданих ћелија.

„Знали смо да древни вируси могу оставити ДНК иза себе у геному, а ти остаци могу утицати на оближње гене“, рекла је Патриша Гердес, молекуларна неурогенетичарка са Универзитета у Лунду.

Вирус утиче на активност гена

Истраживачи су посебну пажњу посветили гену LINC00662, који је активан током раног развоја људског мозга. Да би испитали његову улогу, користили су мождане органоиде – минијатурне лабораторијске моделе мозга.

Када су искључили овај ген у људским органоидима, неурони и њихови продужеци, важни за пренос информација, нису расли и сазревали као у уобичајеним условима.

„Ако би људи имали исту уметнуту вирусну секвенцу, то би вероватно искључило ген LINC00662 и променило развој можданих ћелија“, објаснила је Гердесова.

Ипак, истраживачи не могу са сигурношћу да утврде како би таква промена утицала на величину и облик мозга, способности или понашање. На развој мозга утичу бројни гени и сложени биолошки процеси.

Зашто људи нису били заражени

Научницима и даље није јасно зашто рани људски преци нису били заражени вирусом PTERV1, док је он оставио трагове у геному шимпанзи и других афричких мајмуна.

Међу могућим објашњењима су деловање антивирусног протеина TRIM5 алфа, који учествује у одбрани од инфекција, као и могућност да су преци људи и шимпанзи у то време живели на различитим географским подручјима.

Истраживачи су у лабораторији уклонили вирусну секвенцу из матичних ћелија шимпанзи и тиме обновили активност гена LINC00662. То, међутим, не значи да би се тим поступком могао створити мозак сличан људском.

„Наш експеримент показује да уметнута вирусна секвенца доприноси искључивању овог гена, али не показује да би њено уклањање потпуно променило развој мозга“, нагласила је Гердесова.

Научници истичу да је разлика између људског мозга и мозга шимпанзи резултат бројних еволутивних промена. Улога древног вируса могла би да буде један део тог сложеног процеса, али за прецизније закључке потребна су додатна истраживања.