Пацијенти сами доносе бактерије којима се инфицирају у болницама

Нова студија, објављена у часопису Science Translational Medicine, упоредила је бактерије у микробиому – оне које насељавају наше носеве, кожу и друге делове тела – са бактеријама које изазивају упалу плућа, дијареју, инфекције крвних судова…

Дошли су до закључка да су бактерије које несметано живе на нашим телима када смо здрави најчешће одговорне за опасне инфекције када смо болесни.

Хируршке инфекције константан проблем

Међу различитим типовима болничких инфекција, оне које пацијенти закаче у хируршкој сали издвајају се као посебно проблематичне. Студија из 2013. године утврдила је да је овај тип зараза одговоран за највеће годишње трошкове болничких инфекција – више од 33 одсто од 9,8 милијарди долара колико се годишње одвоји за лечење инфекција које су пацијенти добили у болници.

Инфекције у хируршким салама су такође значајан узрок поновних хоспитализација и смрти након операција.

Стручњаци из Медицинског центра Харборвју са Универзитета у Сијетлу су због тога спровели испитивање како би сазнали како да унапреде заштиту од инфекција. Она већ укључује стерилизацију хируршке опреме, коришћење ултраљубичастог зрачења у чишћењу операционе сале, поштовање строгих протокола за ношење хируршких одела, капа и маски и надгледање протока ваздуха унутар операционе сале.

Упркос томе, хируршке инфекције се дешавају код једног од 30 захвата.

Донесите сами своју бактерију

Усредсредили су се на инфекције код операције кичме. Из неколико разлога. Прво, број жена и мушкараца који су подвргнути захватима на кичми је сличан.

Друго, од свих типова процедура на операцију кичме се употребљава највише ресурса. Треће, инфекције после операције кичме могу бити посебно опасне јер је често тражи нови захват и дугачке туре антибиотика да би се излечиле.

Током периода од годину дана, узимали су брисеве бактерија које живе у носу, на кожи и у столици више од 200 пацијената пре операције. Онда су пратили те пацијенте 90 дана и упоређивали узорке узете пре захвата са евентуалним инфекцијама до којих је дошло.

Бактерије које колонизују горња леђа око врата и рамена су сличне онима у носу. Оне које насељавају доња леђа су сличне онима у цревима и столици. Релативна учесталост на одређеним подручјима коже блиско је повезана са тиме колико се појављују у инфекцијама након операција на баш тим деловима кичме.

У ствари, 86 одсто бактерија које су проузроковале инфекције након операције се генетски подударало са бактеријама које је пацијент имао на себи пре операције. Тај број је приближан проценама претходних студија које су користиле старије генетичке технике и проучавале стафилококус ауреус, односно златни стафилокок.

Скоро 60 одсто инфекција су такође биле отпорне на превентивне антибиотике који се дају током операције и на антисептике коришћене за чишћење коже пре резова.