Вуков сабор у Тршићу – културно наслеђе за нове генерације

Ко смо, одакле потичемо, којим језиком говоримо и којим писмом пишемо – Вуков сабор још једном је указао на значај очувања културног идентитета. Непрекинута нит сваког саборовања и ове године била је традиционална беседа у славу реформатора српског језика.

"Оно што је битно запамтити је да је Вук велики не само што је наш, него зато што његове речи и дан данас јако много значе. Ви још увек не можете наћи бољу поетичку формулу за епску песму од оне лијепо и по реду", рекла је проф.др Љиљана Пешикан Љуштановћ, беседница 92. Вуковог сабора.

Вуковим стопама иде и Међународни славистички центар који је и ове године у дане сабора у Тршић довео младе слависте из целог света, а свој допринос дале су и Матица српска и Вукова задужбина.

 "Студирам српски зато што ми се свиђају словенски језици, а српски највише од свих. Ја сам први пут у Србији и баш ми се свидело овде у Београду и у Тршићу. Мислим да је Тршић најлепше село које сам видео", рекао је  Виталиј Морашков, студент српског језика из Русије.

"Сама реч сабор означава потребу за саборношћу и саборовањем, али саборношћу око идеје знања и образовања и у том смислу најдуговечнија смотра те врсте. Мислим да треба да пошаље поруку да је знање и образовање најважније", истакао је проф др. Бошко Сувајџић, представник Вукове задужбине.

Вуков сабор уписан је у листу нематеријалног културног наслеђа, а ове године био је у знаку обележевања 200 година од рођења Ђуре Даничићића.