Стевија – од заслађивача до потенцијалног оружја против рака

Група научника у Јапану открила је да ферментисана стевија — биљка која се често користи као заслађивач без калорија — можда поседује занимљива антиканцерогена својства. Иако су ови налази у раној фази и захтевају много додатних истраживања, наговештавају могућу будућу улогу стевије у борби против рака панкреаса.

Рак панкреаса остаје један од најтежих облика рака за лечење. Симптоми се обично појављују тек када се болест већ проширила, а тада конвенционалне терапије попут хемотерапије ретко доводе до излечења. Прогноза је мрачна: мање од 10 одсто пацијената преживи више од пет година након дијагнозе.

Ова хитна потреба за ефикаснијим и мање токсичним третманима подстиче истраживаче да траже једињења биљног порекла. Многи хемотерапијски лекови који се данас користе потичу из биљака – укључујући паклитаксел (из коре пацифичког тиса) и винкристин (из једне мадагаскарске биљке) – што пружа проверен пут за откривање нових средстава у борби против рака.

Стевија, листопадна биљка пореклом из Јужне Америке, позната је по својој природној слаткоћи. Често је виђамо на полицама супермаркета, али је мало ко доживљава као лековиту биљку.

Листови стевије богати су биоактивним једињењима, од којих су нека у ранијим истраживањима показала антиканцерогено и антиоксидативно деловање. Изазов је био у томе како искористити тај потенцијал, пошто неферментисани екстракти стевије у лабораторијским условима делују само слабо, обично захтевајући велике дозе да би се утицало на ћелије рака.

Ту на сцену ступа ферментација. Позната по томе што се користи у производњи јогурта, кимчија и киселог хлеба, ферментација је више од кулинарске технике — то је облик микробиолошке алхемије који може претворити биљна једињења у нове, биоактивне молекуле.

Истраживачи са Универзитета у Хирошими поставили су једно једноставно, али иновативно питање: шта би се догодило ако би се стевија ферментисала са правом бактеријом?

Експериментисали су са сојем lactobacillus plantarum SN13T, сродником бактерија које се обично налазе у ферментисаној храни. Ферментацијом је добијено једињење названо метил естар хлорогенске киселине (CAME), које је показало много снажније антиканцерогено дејство од сировог екстракта стевије.

У лабораторијским тестовима, ферментисани екстракт стевије изазвао је масовно умирање ћелија рака панкреаса, док су здраве ћелије углавном остале неоштећене. Додатне анализе су показале да је управо CAME одговоран за тај ефекат. Деловао је тако што је блокирао ћелије рака у одређеној фази њиховог животног циклуса, спречавајући њихово размножавање, и активирао апоптозу – природни процес у ком оштећене или непотребне ћелије саме себе уништавају.

CAME изгледа мења генетски програм ћелија рака: активира гене који подстичу ћелијску смрт, док истовремено сузбија оне који помажу расту и опстанку ћелија рака. Овај дупли удар успорава напредовање болести и подстиче малигне ћелије да саме себе униште.

Снага ферментације

Ферментисани екстракт стевије такође је показао јаче антиоксидативно дејство у односу на неферментисани. Оксидативни стрес — неравнотежа штетних молекула званих слободни радикали у организму — повезује се са раком и другим болестима. Неутралисањем ових радикала на ефикаснији начин, ферментисани екстракт можда пружа додатну заштиту здравим ћелијама.

Ово није први пут да је ферментација показала способност да ослободи скривене здравствене ефекте. Ферментисани соја и женшен такође имају побољшана лековита својства у поређењу са својим сировим облицима.

Али открића везана за стевију издвајају се због селективности добијеног једињења. Убити ћелије рака а поштедети здраве ћелије је циљ свих онколошких истраживања.

Важно је напоменути да су ови резултати добијени на ћелијама узгајаним у лабораторији, а не у студијама на животињама или људима. Многа једињења која изгледају обећавајуће у петријевим посудама не дају резултате у клиничким испитивањима због сложености људског тела. Ипак, ово откриће је узбудљиво и заслужује даље проучавање.

Ово истраживање истиче потенцијал свакодневних намирница и њихових природних микроба као неискоришћених извора нових лекова. Такође одражава све веће интересовање за „микробиолошку биотрансформацију“ – коришћење корисних бактерија за стварање моћних једињења из биљака.

У случају стевије, једноставна потрага за природним заслађивачем прерасла је у нешто далеко значајније – корак ка терапији против рака која је природна, прецизна и економична.