Био4кампус – мали научни град и јединствено место окупљања

Био4кампус – мали научни град у којем ће на хиљаде стручњака од професора до студената стварати нове производе и услуге, који ће се користити у медицини, пољопривреди, заштити животне средине…

„Седам факултета, девет научних института, научни, технолошки парк са спортским центром, са просторима за приватнике, за мале компаније које ће овде да настају и које ће да се развијају. Такође планирали смо и један део за приватни сектор, биће велике компаније са својим развојно-истраживачким центром. И ова централна зграда која је постала заштитини знак Био4 – место окупљања“, рекла је Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

„Ми тренутно градимо на око осам хектара и тај простор треба припремити, треба срушити све старе објекте, који су ту још увек, који не треба ту да буду. Има доста промене, морфологије терена, копања, насипања, врло брзо ће ући у постављање геотермалних сонди за одрживу енергију. Онда средином године очекујемо израдњу објеката, које за неких две године треба да буду изграђене. Очекујемо током 2026 године да се станари уселе у своје објекте“, каже Ненад Пауновић, саветник у Кабинету председнице Владе.

А када се уселе бавиће се биомедицином, биотехнологијом, биоинформатиком, биодиверзитетом.

„Био4кампус је једно велико улагање у науку, али и улагање у образовање, улагање у здравље људи кроз боље терапије, иновативне боље и доступније лекове, али пре свега Био4 је улагање у привреду. Улагање у нови привредни раст, улагање у будућност Србије, улагање да Србија буде међу најбољима у свету, препозната и призната. Баш онако како је данас то са нашим ИТ сектором“, изјавио је Ненад Пауновић.

„Највећа појединачна инвестиција у науку икада у Србији, али и у много ширем региону. Говоримо о 450 милиона евра инвестиција у науку и инвестиција у младе. Како би млади остали у Србији, ево гледајте овај град, нема разлога да одете ван Србије, ако у вашој земљи имате овакву једну инфраструктуру. Треба радити на новим инфраструктурама, као што је Центар изврсности у Крагујецу, проширење научно-технолошких паркова и некако приказивање свих наших успеха и иновација, а то је део шире приће Експо 2027, где ће и иновација и наука добити своје место да покажу шта је заиста Србија“, додаје министарка Беговић.

Планирана је изградња и новог научно-технолошког парка у Крушевцу. Отворено је и 20 регионалних иновационих стартап центара, а током године добиће и појачање – три нова.

„Највећи резултати су да је заједница показала да има капацитете, НТП је био 100 посто попуњен односно данас у њему ради 50 компанија са преко 500 запослених. Да све те компаније јако брзо расту, да је половина њих добила расположивих бесповратних средстава, да имамо развој нових и да је покренут значајан циклус у југоисточној Србији. Захваљући добрим резултатима и, рекао бих, доброг старта НТП Ниш држава је дала подршку, имаћемо инвестицију од 20 милиона еура у изградњу новог објекта, који ће утростручити капацитете НТП, имаћемо можда и близу 100 компанија, свакако преко 1.000 запослених за мање од годину и по“, рекао је Милан Ранђеловић, директор НТП Ниш.

Србија има око 20 хиљада активних истраживача и 81 научну установу.