Научни форум Србија – Италија: Уједињени умови могу да премосте границе

Уједињени умови могу да премосте границе – то је слоган форума који други пут спаја научне заједнице Италије и Србије. За домаћине, Трст је симбол сарадње две државе и природни мост ка Западном Балкану. За госте, неизоставно место на научној мапи Италије.

„Одредили смо стратешке правце од вештачке интелигнеције, супер компјутера до квантних компјутера. Mеђутим, јако су нам битне производња хране и пољопривреда, биомедицина, генска терапија, одрживи градови и одрживи транспорт. То су изазови за поједначне земље и на глобалном нивоу са којима се суочавамо. Постоји велика заинтересованост у обе научне заједнице да се боре са тим и пруже решења“, наглашава Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

Заједничка решења за неке од проблема већ су понудили научници из Србије и Италије. После првог форума одржаног у Београду прошле године, отворен је позив за истраживачке пројекте које ће обе државе финансирати са два милиона евра.

„Још прошле године смо договориле овај сусрет када смо отвориле позив младим научницима из обе државе. Имамо 83 пријаве које сада оцењујемо, о којима дискутујемо и следеће године ћемо одредити победнике. Наша будућа сарадња подразумева да научна заједница постане мобилна, да боље сарађују истраживачи и универзитети“, напомиње Ана Марија Бернини, министарка науке, универзитета и истраживања Италије.

Учесници форума подсетили су на јаке политичке и економске везе две државе, а ресорна министарка истакла да је Италија стратешки партнер Србије у пољу науке.

Седамдесетих и осамдесетих година у Трст се долазило по џинс, кафу и ципеле и трговало на чувеној пијаци Понте Росо. Данас се у граду науке размењује знање, а један од главних циљева италијанско-српског научног форума је промоција младих иноватора из обе државе. Научну дипломатију Арно Гујон сврстава у приоритете Канцеларије на чијем је челу.

„У разговору са научницима и истраживачима приметио сам да добро знају Теслу, Пупина, Миланковића, али ретко ко од њих зна да су они заправо били Срби. Важно је за нас да кажемо из ког су народа потекли и да укажемо на велики допринос српских научника светској науци, како у прошлости тако и у садашњости“, наглашава Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну културу и дипломатију.

„Желимо да ојачамо везе, да приближимо људе, науку и технологију. То је важно због глобалних изазова – одрживог развоја, климатских промена, пољопровреде. Већ имамо 62 споразума између универзитета, на овом форуму желимо да унапредимо сарадњу“, истиче Франческо Приоло, ректор Универзитета у Катанији.

О томе се разговарало уз тактове српских и италијанских композиција које су извеле српске студенткиње Конзерваторијума у Трсту.