Велики градови на источној обали САД тону брже него што се очекивало

Слегање, односно потонуће терена дешава се бржом стопом него што се процењивало пре само годину дана. У новом раду објављеном у часопису Proceedings of the National Academies of Sciences, истраживачи наводе да њихова анализа има далекосежне импликације на планирање отпорности заједнице и инфраструктуре, што се посебно односи на путеве, аеродромске писте, темеље зграда, железничке линије и цевоводе.

Ова подручја на обалама, која укључују насељене области као што су Њујорк, Балтимор, Вирџинија бич и Норфолк, такође су подложна временским неприликама и олујама. Проблем слегања земљишта на који је научна заједница још раније указала, погоршава све проблеме узроковане све интензивнијим олујама због климатских промена.

„Непрекидно слегање тла на источној обали САД требало би да изазове забринутост“, рекао је главни аутор Ленард Оксенхен, студент који сарађује са ванредним професором Манучехром Ширзајеиом у Лабораторији за мониторинг и иновације „Вирџинија тек“, у саопштењу за јавност.

„Ово је посебно важно за области са великом густином насељеног становништва и имовине и историјски важном инфраструктуром“, навели су истраживачи.

Истраживачки тим из „Вирџинија тека“ и Геолошког завода САД користио је сателитске снимке и радарске податке да би направио дигиталне мапе терена које показују тачно где слегање тла представља највећи ризик за виталну инфраструктуру.

Користили су податке прикупљане током више година, који су показали да велика површина источне обале тоне најмање два милиметра годишње, а неколико подручја дуж обале средњег Атлантика површине до 3.700 квадратних километара — тоне више од пет милиметара  годишње.

Додатна сложеност проблема је у томе што се тренутна стопа глобалног пораста нивоа мора процењује на око четири милиметра годишње.

„Измерили смо стопе слегења тла од два милиметра годишње, што утиче на животе више од два милиона људи и 800.000 имања на источној обали“, рекао је Ширзаји.

„Донекле знамо да тонемо. Кроз ову студију истичемо да потонуће тла није нематеријална претња. То утиче на вас и мене и све, може бити постепено, али утицаји су стварни“, истакао је.

У научном раду под именом Полако али сигурно: Изложеност заједница и инфраструктуре слегању на источној обали САД, тим истраживача је написао да су проценили изложеност становништва, имовине и инфраструктурних система и објеката дуж источне обале САД тако да „ је у некој врсти ризика до 75.000 квадратних километара површине земље, 1,2 до 14 милиона људи, 476.000 до 6,3 милиона објеката и више од 50 одсто инфраструктуре у већим градовима“.

„На пример, значајна подручја критичне инфраструктуре у Њујорку, укључујући аеродроме и њихове писте, заједно са железничким системима, су под утицајем стопе слегања која прелази два милиметра годишње. Ефекти слегања у будућности су потенцијална оштећења инфраструктуре и повећани ризици од поплава“, објаснио је Оксенхен

Научни чланак који се, међу првима бавио овом темом је објављен у часопису Universe Today.